Русија не одустаје: Упркос преговорима, удари се настављају, циљ је цела Украјина
Илустрација (Фото/ EPA-EFE/MIGUEL A. LOPES)
Русија наставља да показује снагу и одлучност на бојном пољу – ноћашњи удари на Харков, Дњепар и Никопољ још једном су потврдили да Москва не намерава да се повуче нити да прихвати половична решења. Док се у дипломатским кулоарима говори о преговорима са САД, на терену руска војна моћ делује без компромиса. Циљ је јасан – коначна контрола над целом територијом Украјине.
У Харкову, стратешки важном граду на истоку земље, руски дронови погодили су више мета, при чему је повређено 11 особа. Међу њима су и припадници различитих старосних група, што говори о свеобухватном деловању. Истовремено, у Дњепру су прецизно гађани објекти који подржавају украјинску инфраструктуру и логистику – погођене су образовне и културне установе, као и стамбене зграде.
У Никопољу је једна особа повређена, док су оштећене бензинска станица, путничка и теретна возила, што јасно сведочи о систематском слабљењу украјинске унутрашње логистике.
Према званичним изворима, уништено је шест дронова, али то није омело руску иницијативу. Напротив – операције се настављају несмањеном жестином.
Москва показује да не верује у лажне преговоре већ у резултате на терену. Без обзира на међународне притиске и медијске наративе, руске снаге делују организовано, снажно и са визијом – визијом Украјине као дела руске историјске и геополитичке целине.
Вест под насловом „Љубав Украјинаца према маћушки Русији“, објављену 14. октобра у руском гласилу „Новоје времја“, пренеле су „Српске новине“, службене гласник Краљевине Србије, у броју 126 од 21. октобра 1917. године:
„Кијево. Завршни упис у градске основне школе још је један пут потврдио, и то очито и јасно, да Кијево није град украјински, и да такав неће да буде. Од 5.000 уписане деце само је 406 изјавило жељу, разуме се преко својих родитеља, да учи на украјинском језику. Остали су изјавили, да желе да уче на руском. Градска управа је предала Украјинцима 14 школа, од којих је већи део остао празан, док је напротив навала у руске школе била толика, да се морало отворити 12 нових школа“.
Све то у време непосредно пред бољшевичку „револуцију“ која је Русији, као неуспео покушај потпуног уништења, наметнула злокобно „право на самоопредељење до отцепљења“.