Васељенска пита које блокаде планирају тужитељке у радно време, Радар измишља: Прогони их БИА

Док Васељенска с правом пита шта тужитељке и једна професорка раде на кафи у радно време, Радар не одговара – већ баца димну бомбу. Уместо објашњења, добијамо причу о БИА, „звучном оружју“ и политичком прогону. Ни речи о томе зашто државне функционерке нису на послу. Када нема одговора – увек је крива БИА.

Нема брже реакције у политичком животу Србије од рефлекса опозиционих медија када се дотакне неко од „њихових“. У року од неколико сати, ако не и минута, крећу чланци, твитови, ботови, подкасти и интервјуи у којима се свако питање о одговорности, моралу или евентуалној злоупотреби функције – бриљантно проглашава „ловом на вештице“ и „режимском хајком“.

Тако је било и сада. Један једини чланак, у објективном медију који није под контролом западних фондова или домаћих тајкуна, био је довољан да Радар изда ванредно саопштење у форми текста, очигледно припреманог унапред, као да су знали шта следи. Прича је једноставна: четири жене, које раде у тужилаштву и на универзитету, виђене су како у радно време кафенишу, шетају и, према доступним информацијама, координишу акције студентских блокада.

Шта ради Радар? Наравно, уместо да се бави суштином – да ли су те особе биле на радном месту, да ли је прекршен закон, и да ли је њихово деловање политички мотивисано и одмах иде у напад. Прво, свако ко није по њиховом укусу је „режимски таблоид“. А затим креће класична магла: БИА злоупотребљена, невине жртве праћене, опет „Јовањица“, опет фамозни „тајкуни“, па звучни том, чак и Бањска, само да се скрене пажња.

И то је тај механизам. Чим неко проговори о стварима које се у тим круговима не смеју ни помислити, а то је да можда, само можда, институције не би требало да воде уличну политику, одмах наступа хајка на оног ко се усудио. Прво га назову „режимски таблоид“. Онда га етикетирају као БИА продужену руку. И коначно  све сведу на „страх од истине“. Стандардна процедура.

Али истина је једноставна: уколико тужитељке и професорке желе да се баве политиком  нека поднесу оставке. У супротном, нека поштују законе и ћуте кад буду сликани где не би требало да буду.

Софија Марић / Васељенска