Данас је празник Светог Агапија, дан када се молимо за праву љубав

Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог мученика Агапија и седморицу младића који су с њим пострадали за Христа 303. године.

Седам младића, од којих нико до тада није био крштен, гледали су како хришћани страдају под страшним мукама на огњишту, вешалима и пред зверима. Видевши снагу и веру мученика, сами су везали руке и отишли пред управника Урбана, викнувши: „И ми смо хришћани!“ Ни претње, ни страх нису поколебали њихову одлуку. Међу њима им се придружио и угледни грађанин Агапије, и сви су заједно били посечени мачем.

Према народном веровању, овај дан је посебно значајан за оне који трагају за истинском љубављу. Верници се моле Светом Агапију за духовну и искрену љубав, ону која не пролази, не хлади и не претвара се у супротно.

Црквено учење нас подсећа да љубав коју човек има према Богу, када је једном утврђена, тешко нестаје – осим ако човек сам не изгуби себе. Свети Исак Сирин ту разлику објашњава једноставно: постоји љубав као поток после кише, која се брзо изгуби, и постоји љубав као извор из земље, која никад не пресушује. Прва је људска, пролазна. Друга, божанска.

У времену када се љубав често меша с интересом, површношћу или навиком, празник Светог Агапија подсећа да постоји нешто дубље, трајније и чистије. Љубав која се не тражи само у другоме, већ и у истини, вери и преданости.

Зато је овај дан и позив да у миру, искреној молитви и тишини цркве, свако потражи оно што му недостаје. И можда, баш данас, препозна праву љубав.