Тужиоци и судије, узмите се у памет

„Ризикујући да ћу упасти у каљугу коју су потписници саопштења сами направили овим иступањем, као адвокат који неколико деценија ради у правосуђу, на неки начин сам у обавези да дигнем глас и морам да нагласим да ја нисам тип који би на то право у било којим животним околностима чекао 12 година. И одмах ћу рећи: судије, а пре свега тужиоци су независни и то у мери у којој имају храброст да примењују право у свим случајевима. Одувек било! Нико за ових 12 година које помињу, бар колико је мени познато, није изашао у јавност и рекао да је на њега вршен утицај или да је неку оптужницу или пресуду морао да донесе – противно свом знању и вољи.“

Србија пролази кроз један веома сложен период, праћен протестима, штрајковима, блокадама, а сведоци смо да често бива и насиља на улицама и у институцијама. Овај кризни период, као претходно смишљен план, захватио је и бројне земље у Европи и свету који је до скоро био на ивици трећег светског рата.

Друштво је постало веома сензитивно на све разлике које природно постоје у друштву, али посебан шок и неверицу изазивају понашања оних који би требало да буду најодговорнији за смиривање ситуације.

У тренуцима велике подељености друштва као хиперсензитивна професија одскачу суд и тужилаштво, и то само због тога што се неко „дрзнуо да критикује“ њихову пасивност у тренутцима тоталног лудила.

Пуних дванаест година је неким судијама и тужиоцима требало да се ослободе „страшног поробљавања и понижавања“ и смогну снаге да се супротставе томе. Тако је бар одређени део судија и тужилаца који је потписао саопштење за јавност којим оптужују председника Републике Србије да их понижава, образложио своје јавно иступање. У почетку њих двеста, нарасло је на неких 600 (од око 4.500) који више нису спремни да ћуте и трпе „девастацију правосуђа“.

Иако су више од деценије гледали, како кажу ту девастацију, и у њој својевољно учествовали – тужили и судили – сад су решили да проговоре.

Ризикујући да ћу упасти у каљугу коју су потписници саопштења сами направили овим иступањем, као адвокат који неколико деценија ради у правосуђу, на неки начин сам у обавези да дигнем глас и морам да нагласим да ја нисам тип који би на то право у било којим животним околностима чекао 12 година. И одмах ћу рећи: судије, а пре свега тужиоци су независни и то у мери у којој имају храброст да примењују право у свим случајевима. Одувек било! Нико за ових 12 година које помињу, бар колико је мени познато, није изашао у јавност и рекао да је на њега вршен утицај или да је неку оптужницу или пресуду морао да донесе – противно свом знању и вољи.

Треба ли да подсетим на чињеницу да је велику реформу правосуђа спровела некадашња министарка из редова ДС Снежана Маловић и државни секретар Слободан Хомен и да данашњи тужиоци и судије уживају у плодовима те велике и револуционарне демократске реформе.

На чињеницу да је основно овлашћење јавних тужилаца гоњење учинилаца кривичних дела за која је прописано да се гоне по службеној дужности, не треба посебно ни да указујем. То је оно што тужиоци треба да раде, без обзира да ли их неко на то подсећа или подстиче. А то је управо оно што је председник у свом наступу и рекао.

Након прогона и линча над појединим грађанима Ниша – што је све јавно документовано снимцима и изјавама – тужилаштво се није огласило. Ни реч.

Стекао се утисак да поједини тужиоци не желе да у овој специфичној ситуацији раде свој посао, а ко други има храбрости да их подсети зашто су ту где јесу него онај који одражава јединство и једнакост свих грађана. Исто као што је позвао надлежне органе да реагују у случају напада на студенте, исто као што је позвао на потпуну транспарентност надлежних органа у случају пада надстрешнице исто као много пута када је апеловао на судије и тужиоце да раде по закону и непристрасно, тако је Александар Вучић урадио и сада.

Али баш овога пута је то одређеном (додуше мањем) проценту судија и тужилаца засметало. Баш на случају Ниша. Како то да се тужиоци и судије нису осетили угроженим захтевима студената од којих два (и то није само моје правно мишљење) директно утичу на правосуђе?!
Овде говорим о чувеном другом и трећем студентском захтеву где се по једном одређени људи (имају и списак) имају ухапсити, а по другм захтеву одређени људи (такође по студентском списку) ослободити.

То је захтев, не сугестија или изјава. Ако то није притисак и понижавање правосуђа – судија и тужилаца – шта је?! И баш их је председник аболицијом појединаца спасио даљег излагања притиску. Такође, исти потписници саопштења против „страшног притиска председника“ нису се, ни на који начин, огласили због вишемесечних протеста којима се тражи убрзавање правних процедура у случају пада надстрешнице док се још и оснивају некакве комисије које преузимају улогу пара-тужилаштва и пара-судова. па се људима јавно суди на телевизијама и одређује се ко треба да буде у притвору, а ко треба да буде пуштен из њега. То тим тужиоцима и судијама не смета?! Али им смета када их председник подсети да треба да раде свој посао?! Једнако и према свима у складу са законом.

Имајући све ово у виду, намеће се закључак да неће бити да је у питању притисак од стране председника, због чега су наводно дигли глас, већ супротно. Намера је појединаца да једну часну професију, све тужиоце и судије, увуку у блато у ком се појединици нажалост годинама ваљају – и сада већ очигледно добро сналазе.

Узмите се у памет, господо тужиоци и судије. Не дајте да вас политизују. Радите свој посао часно и поштено и немојте никада дозволити да вас појединци, зарад личних политичких амбиција, укаљају и злоупотребе ваше име.

Игор Исаиловић