Макрон решио свој највећи проблем

Макрон решио свој највећи проблем.

[irp]Данас, 31. марта 2025. године, Француска је ушла у нову еру – еру великог терора. Не, испред раскошне зграде париске општине није подигнута злогласна гиљотина, али је прва жртва политичке „грађанске смртне казне” већ позната. И што је најважније – казна је извршена. Без крви, али немилосрдно, у зидинама париског суда.

Политички је „гиљотинирана” најпопуларнија политичарка Француске и лидерка највеће парламентарне фракције у Народној скупштини – Марин Ле Пен. Суд у Паризу је, на основу полу-доказаних и полу-недоказаних оптужби за наводну злоупотребу европских фондова и фиктивно запошљавање страначких сарадника, пресудио да јој се забрани учешће на изборима. И то баш оним који ће се одржати за тачно две године.

Макрон је, дакле, „на сигурном”. Његов трећи мандат, о којем се нагађало, ипак није могао да прође, па је у трци са временом морао да се нађе погодан наследник – неко ко ће, као и он, послушно служити глобалистичким интересима. Али, пошто је унутар система то било немогуће извести, прибегли су радикалном, смишљеном и правно сумњивом решењу: потпуно политичкој ликвидацији Марин Ле Пен.

[irp]Систем фиктивног запошљавања помоћника и саветника био је дуги низ година легалан и масовно коришћен. Евродепутати су без проблема запошљавали чланове породица, пријатеље и познанике. Али, одједном, та пракса је постала основ за правосудни обрачун – када је то било политички погодно.

Прва жртва ове методе био је бивши премијер Француске Франсоа Фијон, који је, према анкетама, био најизгледнији кандидат за председника 2017. године. Јавност је у директном преносу гледала како се води кампања пљувања против њега. Његова супруга, која је као и многе друге жене политичара била запослена као његова асистенткиња, проглашена је за „бездушну трошилицу државних пара”. Фијон је, наравно, био уништен. И тако је отворен пут за Макрона – „финансијског Моцарта”, „генија државне управе”, „младог, перспективног политичара”. Избори су били формалност.

Други мандат је освојио теже, уз вешто коришћење идеолошког терора, „украјинизације” унутрашње политике (где су Руси постали непријатељи број један), али је подршка била знатно мања.

Када су, пре месец дана, на изборима за Европски парламент француски бирачи понизили Макрона, приморавши га да распусти парламент, глобалистички центри моћи схватили су да морају хитно да реагују. Иако се случај Ле Пен вукао годинама, одједном је процес убрзан – баш кад је било неопходно да се она политички „закопа”.

[irp]Паралела са случајем Фијона је очигледна. Чак је и бивша тужитељка која је водила његов случај касније признала да су је притискали „они који треба” да започне истрагу баш у време изборне кампање 2017. године.

Овај пут је улог још већи. Ако би Ле Пен остала у игри, њен пут у други круг председничких избора 2027. био би неизбежан. А онда би се поставила питања: да ли Французи заиста желе да остану у НАТО-у? Подржавају ли и даље санкције Русији? Да ли је време за „Фрексит”?

[irp]Фронда Будимпеште или Братиславе је једна ствар, али фронда Париза би глобалисте могла да кошта много.

Зато је данас, у париском суду, над Марин Ле Пен извршена политичка егзекуција. И ако је неко још увек имао илузије о „демократији”, „независном судству” и „слободи избора”, време је да их се отараси.

Елена Карајева/РИА НОВОСТИ

Бонус видео