ЦИРКУС! Опозиција драматично измишља сопствена хапшење – грађани одговарају: Време је било

На званичном Инстаграм профилу Странке слободе и правде,недавно је  објављена драматична графика у којој се износи тврдња да председник Србије Александар Вучић „припрема хапшење“ неколико челника прозападне опозиције, и то Маринике Тепић, Драгана Ђиласа, Здравка Поноша и Милоша Јовановића. У објави која се потврдила као још једна у низу неистина које потичу од ове странке,  се тврдило да власт наводно планира „лажне оптужбе за тероризам и рушење уставног поретка“.

Међутим, уместо очекиване подршке јавности, реакције грађана у коментарима испод објаве биле су супротне,  од подсмеха, преко отворене подршке хапшењу, до саркастичних порука у стилу: „Коначно“, „Време је било“, „Само хапси, пумпај!“. Корисници су се масовно укључили у расправу, исмевајући покушај опозиције да себе прикаже као жртве политичког прогона.

Један од највише лајкованих коментара гласи:
„И треба да их хапси, то је ходајуће зло, олоши, преваранти. Хапси сва та го*на 👏👏👏“

док су други додавали:
„Нису то лажне оптужбе – одавно сте требали бити у затвору без кључа!“,
„Хвала Богу, време је било“,
„Не требају нам, нека их не пуштају“,
„Боле нас баш к“,
и бројне сличне поруке које указују да је поверење грађана у искреност политичких порука ових опозиционара – на минимуму.

Ко први призна?

Оно што је многима упало у очи није само наводна дезинформација, већ и начин на који су лидери опозиције, пре било какве званичне одлуке или најаве од стране државних институција, сами себе ставили у улогу жртава. Поједини аналитичари већ сада указују на кључно питање: ако нема разлога за хапшење, зашто се унапред брину и узбуњују јавност? Зар није управо то знак да неко унапред зна шта је (или није) радио?

Подсећамо, и Мариника Тепић и Драган Ђилас више пута су у јавности износили тврдње које су касније биле раскринкане као неистините или тенденциозно интерпретиране, при чему су се, као народни посланици, позивали на имунитет како би избегли одговорност за своје речи. Управо тај механизам им је годинама служио као заштитни зид од кривичне и правне одговорности – и то је нешто што све већи број грађана не жели да толерише.

Стратегија жртве – поново?

Сама реторика у објави ССП-а уклапа се у шаблон већ виђене стратегије: уплашити јавност да режим наводно уводи диктатуру, мобилисати међународну пажњу, и заштитити своје позиције кроз инсценирану драму. Али, судећи по реакцијама грађана – тај сценарио више не пролази.

Уместо подршке, објава је постала повод за масовну иронију. Коментари попут „Баш смо се, ево, потресли“ или „Сад ће да вас хапси – ај, небитни сте“ најбоље осликавају какво је право расположење.

Никола Вуксановић / Васељенска