СУКОБ ИНТЕРЕСА: Судија Мајић у дослуху са адвокатом, ослободио оптужене у случају пада надстрешнице?

Случај трагичног пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у којем је живот изгубило 16 људи, добија нову димензију, овог пута правосудну. У фокус јавности доспела је одлука Апелационог суда у Београду да укине притвор тројици окривљених у овом предмету, а посебну пажњу изазива улога судије Миодрага Мајића, члана већа које је донело ту одлуку.

Разлог? Мајић је члан Управног одбора ЦЕПРИС-а (Центар за правосудна истраживања), исте невладине организације чији су активни чланови и адвокат Владимир Белјански, заступник једног од окривљених, као и његов отац Слободан Бељански, потпредседник те организације.

Правници и део јавности постављају питање: да ли је Мајић морао да буде изузет из одлучивања, управо због потенцијалног конфликта интереса и нарушавања поверења у независност суда?

Случај није без преседана. Наиме, 2016. године судија Александар Трешњев, председник ЦЕПРИС-а, био је изузет из поступка против бившег градоначелника Новог Сада Борислава Новаковића, управо зато што је његов бранилац био Владимир Бељански. У образложењу тадашње одлуке наведено је да „веза унутар НВО ствара основу за сумњу у непристрасност“, као и да „непознати извори финансирања организације могу довести у питање објективност“.

Судија Мајић се брани тврдњом да није било основа за изузеће, јер није било формалног захтева ни са стране, нити по његовој личној процени. – Ако нема захтева за изузеће, значи да ни ја, ни стране у поступку, не сматрамо да је постојао проблем – поручио је Мајић.

Међутим, адвокат Лука Лабус указује да основ за изузеће може бити било која околност која доводи у питање непристрасност судије, па чак и друштвене и професионалне везе које могу утицати на перцепцију јавности.
– У овом случају, активизам, чланство у истој организацији са адвокатима одбране и шире околности везане за протесте у вези са надстрешницом, представљају довољан разлог за сумњу – каже Лабус.

Ово питање добија још на тежини ако се узме у обзир да Владимир Бељански, док истовремено заступа окривљене, учествује и у бициклистичкој тури студената која путује ка Стразбуру како би пред европским институцијама захтевала „правду за надстрешницу“, а један од учесника те туре је и – његов клијент.

Да ли је правосуђе направило пропуст? Или је реч о уобичајеној професионалној повезаности без стварног утицаја? Како се процес буде одвијао, јавност ће свакако тражити више од обичних формалности – тражиће одговоре који не остављају ни трунку сумње.