ЈЕЗИВО: Страшна судбина белоруске деце у нацистичком логору Скобровка 1944.

Језиво: Страшна судбина белоруске деце у нацистичком логору Скобровка 1944.

У селу Скобровка, недалеко од Минска, нацисти су 1944. године отворили тајни логор за децу. Иза паравана “оздрављења и образовања” крила се хорор-прича о медицинским експериментима, узимању крви и суровој експлоатацији малишана од 6 до 14 година.

[irp]У мају 1944. године, нацистичке окупационе власти започеле су отимање деце из породица у Полеској области, пребацујући их у село Скобровка у Пуховичком рејону. Званично, циљ је био „оздрављење и описмењавање“ деце, али стварна намера била је злокобна — медицински експерименти и насилно узимање крви од малолетника.

Да би прикрили злочине, нацисти су у почетку организовали представу за јавност — освештавали логор, приказивали децу како седе за обедним столом, наизглед сити и весели. Међутим, убрзо након тога почео је ужас који је трајао два месеца.

Централни део Скобровке, са 57 кућа, претворен је у логор. Мештани су протерани, а куће су претворене у смештај за децу, груписану по полу, по 20 до 36 у једној кући. Сваки дечак и девојчица добили су картонску ознаку са именом, презименом, годином рођења и адресом.

[irp]Логор је био строго обезбеђен: улице су затворене дуплим зидовима испуњеним земљом, а уз бодљикаву жицу патролирали су наоружани стражари, најчешће локални сарадници нациста. На крају села био је смештен и један одред Вермахта.

Деца су спавала на дрвеним клупама, у својој одећи. Дневна рутина била је сурова — устајање у 7 ујутру, постројавање и рад на пољу (садња купуса, брање зеља), затим обед, поновно постројавање, још рада, вечера, певање у хору и одлазак на спавање.

Храна је била крајње оскудна: 200 грама хлеба, напивка од жира, конзерва зеља које су сами брали, понекад супа са месом. Иако је у селу било десет крава, млека за децу није било. Здравију децу су нешто боље хранили, али су их зато више експлоатисали.

Несташица хране и нехигијенски услови довели су до појаве тифуса и малих богиња. Смртност је била свакодневна појава.

— Болницама у Рајху била је потребна крв, нарочито за рањене војнике. Пошто су Немци избегавали крв заражених тифусом, а словенска деца често су имала природни имунитет, логор је постао центар за присилно давање крви — објаснила је Јелизавета Глинистаја из Меморијалног комплекса „Хатин“.

У Белорусији је постојало 16 дечјих логора, а Скобровка и Црвени Брег били су намењени потпуном „донорству“. Немци су забрањивали давање крви од стране „нижих раса“, али су децу узраста од 6 до 14 година сматрали погоднима. Посебно су издвајали децу са крвном групом 0 — од њих су узимали комплетну количину крви, што је доводило до њихове смрти од малокрвности.

Свакодневно су одвођени најздравији — по 5 до 8 деце — у непознатом правцу. Никада се нису враћали. Остали су имали руке пуне убода од игала.

Дисциплина је одржавана суровим методама. За најмању непослушност деца су брутално пребијана, затварана у самице, присиљавана да скачу по селу „као жабе“. Ко то није радио „како треба“, подизан је за руке и ноге и бацан на земљу. Ако би се неко сакрио, тражили су га са псима, а мајке које су пружале отпор биле су батинане кундацима.

Окупатори су од неке деце покушавали да створе малолетне саботере. Пошто нису могли да носе експлозив, обучавани су да убацују отпад у бунаре, пале пољопривредне залихе, ломе прозоре и уништавају инфраструктуру.

Са почетком совјетске операције „Багратион“, 1. јула 1944. године, Немци су напустили логор. Нису стигли ни да убију децу, ни да их евакуишу. Већина малишана побегла је у околна села, неки су стигли до својих кућа, пешке или уз помоћ добрих људи.

[irp]Логор је постојао свега два месеца. Тачан број жртава није утврђен, али је у њему било затворено око 1.800 деце.

Данас у центру Скобровке стоји спомен-обележје — вечни подсетник на отето детињство и злочине нацистичке окупације.

Анастасија Аквилова/Минска правда

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео