Хоће ли САД зауставити прогон Украјинске Православне Цркве?

САД УПЦ

(фото:СПЖ/Илустрација)

Хоће ли САД зауставити прогон Украјинске Православне Цркве?

Недавно је политички аналитичар Константин Бондаренко изјавио да се у Офису председника Украјине размишља о наставку прогона Украјинске Православне Цркве (УПЦ). Ипак, убрзо након тога, један од званичника у Черкасама јавно је позвао на „чишћење града“ од верника УПЦ. Шта се то заправо дешава?

Наде након Трампове победе

[irp]Нада да ће нова америчка администрација утицати на украјинску религијску политику појавила се одмах након победе Доналда Трампа на изборима 5. новембра 2024. године. Током кампање, више чланова његовог тима отворено је осуђивало прогон УПЦ. Посебно је гласан био садашњи потпредседник Џеј Ди Венс, који је као сенатор јавно оптужио администрацију Џоа Бајдена да је игнорисала овај проблем.

„Наш је срам што то нисмо спречили. Наш срам због неактивности. Наш срам јер нисмо искористили милијарде долара које шаљемо у Украјину као средство за заштиту верске слободе“, рекао је Венс у априлу 2024.

Међутим, откако је преузео функцију, нисмо чули да је Венс директно позвао председника Зеленског да заустави прогон верника. Нема званичних саопштења, нема јавних захтева – само тишина.

Где су обећане мере?

[irp]Тулси Габард, садашња директорка Националне обавештајне службе САД, још у новембру 2023. године критиковала је Зеленског због прогона УПЦ и изградње аутократије финансиране америчким новцем. Ипак, након избора, осим неколико изјава, није било конкретних корака.

Илон Маск је током кампање такође спомињао прогон Цркве, постављајући питање: „Свештенике хапсе?“. Након избора, Маск је постао једна од кључних личности у Трамповом окружењу, али ни од њега нисмо чули да се залаже за верску слободу у Украјини.

Адвокат Амстердам и „козири“ у рукаву

Адвокат УПЦ Роберт Амстердам прикупио је обимну документацију о свим званичницима умешаним у прогон Цркве, уз претње санкцијама и кривичним пријавама. Међутим, више од два месеца након што је нова администрација дошла на власт – нема ни оптужница, ни санкција, ни оштрих изјава.

Питање је: ако је могуће деловати када је реч о питањима природних ресурса или геополитике, зашто се ћути кад је реч о верским правима?

Прогони се настављају

Упркос тврдњама да се у Офису председника „размишља шта да се ради с УПЦ“, прогони нису стали. Законодавство које забрањује рад УПЦ је и даље на снази, заплена храмова се наставља, а реторика мржње остаје без санкција.

[irp]Недавно је Министарство културе Украјине формирало комисију која ће „испитати“ мошти светаца у Кијевско-Печерској лаври – потез који је многима вратио сећања на совјетске прогоне из 1920-их.

Претње и позиви на линч у Черкасама

Митрополит Феодосије из Черкаса изјавио је да власти планирају насилан упад у неколико храмова УПЦ, користећи запослене у јавном сектору као масу за подршку, претећи им отказом. А званичник градске управе, Николај Добровољски, објављује отворене позиве на прогон и уништење УПЦ, називајући свештенике „московским гњидама“ и „рашистичком нечисти“.

Ово је практично најављивање погрома. А из Вашингтона – ни гласа.

Занемарена највећа верска заједница

Пастор Марк Бернс, представљен као „лични духовни саветник“ председника Трампа, током недавне посете Украјини није нашао за сходно да се састане са представницима УПЦ, најбројније верске заједнице у земљи. Уместо тога, по повратку у САД, изјавио је да је „Украјина – светионик верских слобода“.

Двоструки аршини?

24.марта 2025. године, председник Трамп примио је у Белој кући архиепископа Елпидофора, шефа Америчке архиепископије Цариградске патријаршије, који му је уручио крст и похвалио га као „новог Константина Великог“. И то – упркос томе што је тај исти архиепископ до недавно подржавао Џоа Бајдена и учествовао у протестима против Трампа.

[irp]Грчка дијаспора у САД, очигледно, мења политичку страну, трудећи се да Трампа придобије на страну ПЦУ, која се позиционира као конкуренција УПЦ. Да ли су у томе успели?

Политика пре принципа

Одговор на сва ова питања можда је врло једноставан: „Ништа лично – само бизнис“. Америчка администрација вероватно има све доказе и све могућности да казни оне који прогањају Цркву. Али тај адут се не користи одмах.

[irp]Тема верских прогона биће употребљена само онда кад буде одговарало политичким или економским интересима. Ако Трамп процени да му је Зеленски и даље потребан, онда ће све ово бити игнорисано. Ако буде одлучено да Зеленски мора да оде – онда ће се прогони Цркве извући на светло дана као део политичког обрачуна.

До тада, верници и свештеници УПЦ остају сами пред лицем све бруталнијег прогона.

Кирил Александров/Савез православних новинара

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео