Миљковић: Држава мора да забрани наставак студија свима који су учествовали у блокади
„Блокирати факултет, спречити улаз професорима и студентима, то није побуна, него напад на институцију. У свакој држави на Западу, последице би биле моменталне.“
Ово за Васељенску каже професор у пензији Стеван Миљковић, који је део својих постдипломских студија завршио у Канади, на Универзитету у Монтреалу.
„Тамо сам видео шта значи институционална дисциплина. У Канади, на Универзитету McGill, студент може да буде суспендован на две године због много блажих прекршаја, на пример ако је ухваћен да лаже на испиту, ако вређа професора, или ремети наставу. По истеку две године, не значи да се враћа, мора поново да аплицира, и тек ако добије дозволу од дисциплинске комисије, може да настави. Нема протеста, нема вике, нема блокада.“
Професор Миљковић каже да би у било којој западној земљи, где студенти данас одлазе на мастер и докторате, овакво понашање довело до моменталне екскомуникације из академског живота.
„У Америци, довољно је да упаднеш у зграду без дозволе или да физички онемогућиш рад наставе, и избацују те. У Великој Британији, исти принцип. У Немачкој, студенте су избацивали јер су преко друштвених мрежа позивали на блокаде. Тамо се зна факултет није улица.“
Каже да би Србија коначно морала да престане да се понаша као да се академски систем мора прилагођавати анархистичким методама.
„Овде се годинама толеришу блокаде, упади, вика, срамне претње деканима и професорима. Сваки студент који је физички спречавао рад установе треба да буде дисциплински санкционисан, искључен, и без права на упис у наредне три године. Ако се не поштује институција, нема ни права да се у њој студира.“
На крају додаје:
„Не можемо више да играмо игру ‘млади су, не разумеју’. Ако не разумеју шта значи факултет, не треба ни да буду ту.“
Н. Вуксановић / Васељенска
ČEMU SLUŽI GLAVA ČOVEKU?
Naša stvarnost i realnost je teško opisati i odrediti. Aktivni su više grupa ljudi sa različitim shvatanjima i željama, a da ne pričam o njihovim stvarnostima. Glavni, koji je dozvolio da se sve radi u zemlji, a najmanje o njenim interesima je ΛV i njegovi tupavi saborci šetaju se od Beograda do Niša, Kragujevca i Novog Sada i obrnuto, do Beograda, ΛV im izgradio autoputeve. Druga grupa su studenti, umesto da uče da se naučno usavršavaju, oni blokiraju fakultete i bdeju nad kapijama fakulteta i univerziteta, a propada im akademska školska godina. Treća grupa su opozicije, koje ne znaju šta rade i šta će raditi, a cilj im je da se dokopaju do vlasti. Četvta grupa su đaci, penzioneri i građani, koji biraju gde će, šta će i kako će. Sve ove nedođije “izazva“ pad nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i neogranićena žalost za 16 nastradalih, koja po našim običajima trajaće godinu dana. Ko izdrži izdržaće, a ostali neka vide šta će sa sobom.