Кофери с новцем „нејасног порекла“: Средства за ХАМАС стизала из Израела

(ФОТО:ИВАН ШИЛОВ/РЕГНУМ)
Кофери с новцем „нејасног порекла“: Средства за ХАМАС стизала из Израела.
На насловним странама израелских новина освануо је нови скандал са шпијунским призвуком. Почетком априла израелске безбедносне службе објавиле су да су раскринкале велику мрежу финансирања палестинског покрета ХАМАС. Новчана средства су потицала из самог Израела, пролазила преко једне „треће земље“ и завршавала у палестинском појасу Газе. Укупна вредност новца процењује се на десетине милиона долара.
Међутим, за разлику од уобичајених оптужби на рачун Ирана, овога пута у центру пажње нашла се Турска. Управо преко турских „сивих рачуна“, уз прећутно одобрење локалних власти, прошла је већина новца намењеног ХАМАС-у.
Званични Тел Авив има низ замерки на рачун Анкаре, али их је одлучио обелоданити управо у тренутку када су се турске амбиције на Блиском Истоку судариле с израелским интересима.
Запетљана маршрута
[irp]Према заједничком извештају израелске Службе безбедности (ШАБАК) и полицијске јединице „Лахав 433“ (коју често називају израелским ФБИ-јем), у ову мрежу било је укључено најмање шест особа – сви израелски држављани арапског, укључујући палестинског, порекла.
Целу операцију наводно је водио израелски Арапин Фади Араби, становник малог града Араба на северу Израела. Он је, према наводима истраге, организовао међународну мрежу и одржавао везу између турске централе ХАМАС-а и њихових јединица у Гази, као и у Јудеји и Самарији. Такође је координисао и новчане токове намењене ХАМАС-у.
Средства су стизала из Турске, где има много присталица палестинског покрета, али и из саме државе Израел — све то преко фиктивних рачуна у турским банкама.
[irp]Фади је у операцију укључио и свог брата Насима, који живи у Турској и помагао је да се канал финансирања држи ван домашаја турских безбедносних органа, а такође је одржавао контакт са функционерима ХАМАС-а.
Они су, са своје стране, у више наврата преносили велике количине готовог новца за потребе ХАМАС-а у Гази и на Западној обали. Пренос новца се обављао на стари начин — у коферима.
„Кисеонички вод“
У ШАБАК-у су овај канал финансирања назвали „кисеоничким водом“, пошто је новац из Турске значајно помагао ХАМАС-у да одржи отпор против Израела.
Према званичним подацима, група је ХАМАС-у пребацила више од три милиона шекела (око 800 хиљада долара), али власти тврде да је то тек врх леденог брега.
[irp]Наиме, јединица „Лахав 433“ поседује доказе о сумњивим трансферима из Турске у укупном износу од 2,5 милиона долара, а стварне примаоце тог новца тек треба идентификовати.
Укупни трошкови за Израел, укључујући и проширење контратерористичке операције у Јудеји и Самарији, процењени су на 15 милиона долара.
Оптужбе на рачун Турске
У израелској јавности се све гласније поставља питање зашто Турска ниједном није обавестила Израел о сумњивим новчаним трансферима. Према сведочењима неких ухапшених, турске власти су знале за постојање канала, али нису ништа предузимале.
Ово је навело истражитеље на мишљење да Араби није једини који је управљао мрежом и да прави „диригент“ ове шеме можда седи у круговима турске власти или безбедносног апарата.
[irp]Такође се разматра и могућност да су у покретање „кисеоничког вода“ биле умешане и стране обавештајне службе, будући да осумњичени нису били посебно обучени и нису имали основна знања о системима за спречавање прања новца.
Међутим, Тел Авив за сада нема довољно доказа да би званично оптужио неку од страних држава.
Политичка позадина и шири контекст
[irp]Информација о разоткривању тајног финансијског канала објављена је баш на дан када су турски и израелски званичници у Бакуу преговарали о разграничењу утицаја у Сирији. Турска је одбила да се повуче, што је дубоко узнемирило Израел.
Неуспех преговора дао је ветар у леђа популистима – како у опозицији, тако и у влади. Израелски естаблишмент сада све чешће тврди да се „срце“ ХАМАС-а више не налази у Катару или Либану, већ у Турској, где бораве прави лидери покрета, а не само њихови политички представници.
[irp]Скандал са „кисеоничким водом“ додатно распламсава ту дискусију.
Иако истрагу воде безбедносне службе које нису блиске премијеру Бењамину Нетанјахуу, политички му ова афера итекако одговара. Померањем фокуса на Турску, смањује се притисак на њега због ранијих оптужби у вези са „Катаргејтом“, као и подршке коју је Израел дао Дохи.
[irp]Такво преусмеравање пажње могло би ослабити тврдње да је сам Нетанјаху директно одговоран за јачање ХАМАС-а.
В.Т.Васељенска
Бонус видео
