Европска унија преиспитује финансирање НВО: Крај донаторског раја и за организације у Србији?

Финансирање невладиних организација из буџета Европске уније, у вредности од више милијарди евра, нашло се под лупом Европске финансијске ревизије, што би могло означити почетак краја једне ере, не само у ЕУ, већ и у Србији, где су десетине организација деценијама живеле од страних донација.

У извештају који је изазвао реакције широм Брисела, ревизорка Лајма Андрикјене упозорила је да је „финансирање НВО од стране ЕУ превише непрозирно и пати од мањка транспарентности“. Додала је и да не постоји централизована евиденција о томе ко добија новац, колико и на основу чега, што отвара простор за злоупотребе.

„Реч је о око 7,4 милијарде евра за три године, од чега је 4,8 милијарди исплаћено директно из буџета ЕУ, а остатак из националних фондова“, навела је Андрикјене, додајући да је новац углавном одлазио на пројекте у областима миграција, животне средине и друштвеног „јединства“.

Ова промена парадигме стиже у тренутку када је велики број НВО, нарочито оних у Србији које су се ослањале на донације ЕУ, остао и без америчког финансирања, након што су укинуте подршке попут оне коју је пружао УСАИД.

И док се у Бриселу прича о „рационализацији трошкова“, у Београду би ово могло значити крај једног еко-система у којем су поједине организације, често без стварног учешћа јавности, добијале стотине хиљада евра по основу „пројеката од јавног интереса“.

Ако ЕУ заиста крене путем рестрикције и контроле, како наговештава извештај ревизије, српски НВО сектор, који је у значајној мери зависан од спољног новца, биће приморан да се прилагоди, уједини, или угаси.

Питање остаје: ако новац престане да стиже, да ли ће и „вредности“ које су неке од тих организација заступале, нестати заједно с буџетом?

Милутин Недељковић / Васељенска