САД у космосу: Уједињавање савезника у време политичке турбуленције

САД у космосу: Уједињавање савезника у време политичке турбуленције.

[irp]У априлу 2025. године на 40. Космичком симпозијуму у Колорадо Спрингсу, Космичке снаге САД (United States Space Force, USSF) најавиле су скори излазак своје „Међународне космичке стратегије“ — документа који има за циљ да ојача партнерске везе у условима брзо милитаризујућег космоса. Овај корак представља покушај очувања глобалне координације у области безбедности усред све сложеније политичке ситуације, коју је изазвао став администрације Беле куће и лична позиција председника Доналда Трампа.

Начелник космичких операција генерал Чанс Салцман представио је кључне правце стратегије, наглашавајући потребу за интеграцијом савезника у једну мултинационалну коалицију. Међу приоритетима су: компатибилност система, оперативна интеграција, размена информација и технолошка синергија.

[irp]Чанс Салцман је јасно истакнуо изазове с којима се савезници суочавају: „Ако не будемо тесно сарађивали у мирнодопским временима, у кризама или конфликтима суочићемо се с наглом кривом учења.“ Његова порука је јасна: координација мора да почне пре кризе, а не након њеног избијања.

Према његовим речима, заједнички рад омогућава избегавање дуплирања трошкова на развој сличних система и осигурава технолошку компатибилност, уклањајући „празнине“ у коалиционим операцијама. Ово је посебно актуелно за европске земље које настоје да развију своје космичке програме, али се суочавају са финансијским и техничким ограничењима. Како је истакао маршал Ваздухопловних снага Великобританије Пол Годфри, без координације са САД, Европа би морала да потроши милијарде долара и ризикује „заглављивање“ у развоју неуспешних технологија.

Операција Olympic Defender: Живи пример сарадње

[irp]Један од кључних примера међународне војне сарадње у космосу је операција Olympic Defender — мултинационална иницијатива, покренута 2013. године од стране САД и усмерена на сузбијање противника и заштиту сателитских система. У операцији учествује седам земаља: САД, Аустралија, Велика Британија, Канада, Француска, Немачка и Нова Зеландија. Недавни приступ Немачке показује растући интерес Европе за заједничку космичку одбрану.

Према изјавама руководства Космичког командовања САД (SPACECOM), напори за стварање јединствене оперативне слике настављају се — укључујући радне групе и заједничке вежбе. На пример, недавно су САД и Француска извршиле прву двострану операцију у којој су маневрисали у близини сателита потенцијалног противника.

Такође, активно се развија размена особља и учешће савезника у планирању мисија, што повећава ниво поверења и омогућава стварање заиста интегрисаног система реаговања.

Наоружани космос: Преломни тренутак?

[irp]На истом симпозијуму, генерал Стивен Вајтинг, који предводи SPACECOM, дао је значајну изјаву позивајући на постављање оружја у космос. „Потребни су нам орбитални пресретачи. Ми то називамо оружјем, и оно је неопходно за одвраћање конфликта и победу,“ рекао је. Ово је јасан сигнал промене стратешке парадигме — од одвраћања путем присуства до активног сузбијања претњи.

Овакав приступ представља одступање од раније политике САД која је избегавала отворене позиве за милитаризацију космоса из бојазни да не изазове трку у наоружању и не наруши одредбе Договора о космосу из 1967. године.

[irp]Нова стратегија добила је подршку кроз пројекат „Златни купол“ (Golden Dome), који је покренуо Трампов кабинет. У оквиру пројекта планирано је постављање орбиталних пресретача који би могли да униште ракете у раним фазама лета. Програм се позиционира као заштита од хиперзвучних претњи од потенцијалних противника, али већ је изазвао забринутост због могућности покретања нове трке у наоружању у космосу.

Политички изазови: Напетости са савезницима

Упркос напорима Космичких снага САД да ојачају партнерства у космосу, политички контекст у Вашингтону представља препреку за ове иницијативе. Администрација Трампа изазива забринутост код европских савезника својим оштрим изјавама о НАТО-у, захтевима да се повећају одбрамбени трошкови на 5% БДП-а, привременом обуставом војне помоћи Украјини и тежњом да се закључе билатерални споразуми ван оквира алијансе.

[irp]Нарочито је напетост порасла након марта 2025. када је Трамп изјавио да би могао да се закључи економски споразум са Украјином о ретким земљишним ресурсима. У Европи је ово схваћено као покушај да се изврши притисак на Кијев и искористи стратешки сукоб у сопствене интересе. Ово је у контрасту са позицијом европских земаља које настављају да пружају подршку Украјини у њеној борби против Русије.

Ипак, генерални секретар НАТО-а Марк Рютте је у априлу 2025. године изјавио да су идеје о автономној европској одбрани без САД „глупе“ и нагласио да савезници морају да остану уједињени, чак и када постоје разлике. Међутим, европске земље настављају да развијају своје космичке и одбрамбене програме, што без адекватне координације може довести до фрагментације напора и дуплирања ресурса.

Ризици нове трке у наоружању

[irp]Растућа милитаризација космоса изазива забринутост не само међу савезницима САД, већ и међу њиховим геополитичким опонентима. Кина и Русија настављају са развојем маневрских сателита, система радиоелектронског гушења и противсателитског оружја, што поткрепљује позицију USSF о потреби јачања одбране у космосу. Међутим, по мишљењу неких међународних стручњака, постављање оружја на орбиту може нарушити већ поменути Договор о космосу из 1967. године и довести до губитка последњег пограничног простора где још увек важе норме одвраћања. Пројекат „Златни купол“ већ се пореди са амбициозним, али неуспелим програмом „Звезданих ратова“ из времена Роналда Регана. Иако технолошки напредак отвара нове могућности у овој области, финансијски и дипломатски ризици остају непромењени.

[irp]Тренутно можемо посматрати како Космичке снаге САД настоје да изградe глобалну архитектуру безбедности у космосу, засновану на сарадњи, технолошкој компатибилности и оперативној интеграцији са савезницима. Међутим, успех ове стратегије зависиће од способности да се превазиђу политичке баријере, очува поверење партнера и спречи неконтролисана милитаризација космичког простора.

Док космос остаје јединствено окружење, где су могући глобални договори упркос напетостима на Земљи, од тога да ли ће САД и њихови партнери успети да одрже јединство и успоставе дијалог са својим опонентима Русијом и Кином, зависи не само будућност космичке безбедности, већ и међународни поредак у целини. Космос може постати арена сарадње или бојно поље — избор је на светским лидерима.

Николај Тјагников/Васељенска

Бонус видео