Да ли је Маскова „љубав” са Трампом прошлост?

Хегемонистичке тежње јужноафричког магната који има ту несрећу да никада неће моћи да се кандидује за Белу кућу јер није рођен као амерички држављанин, веома тешко успева да обузда чак и сам председник Доналд Трамп

„Било ми је тешко да дођем из ’Exxon Mobila’, једне дисциплиноване компаније оријентисане на тимски рад, и да пређем да радим за човека који је прилично недисциплинован, који не воли да чита, не мари за брифинге, не занима га да улази у детаље многих ствари и који, на крају, једноставно завршава расправе речима: ’Ах, ја мислим да је то тако.’”

Ово су речи које је у интервјуу за „Вашингтон пост”, описујући Доналда Трампа, изговорио Рекс Тилерсон, државни секретар кога је милијардер именовао на тај високи положај на предлог Кондолизе Рајс, и који је на функцији остао кратко, од 1. фебруара 2017. до 31. марта 2018.

Дакле, да ли је заиста могуће да таквог човека, милијардера, пре или касније не почне озбиљно да иритира особа једнако индивидуалистичка и егоцентрична као што је Илон Маск?

Свакако су сарађивали, сваки у својој улози, почевши од изборне кампање коју је Маск великодушно финансирао, иако хегемонистичке тежње овог јужноафричког магната који има ту несрећу да никада неће моћи да се кандидује за Белу кућу јер није рођен као амерички држављанин, веома тешко успева да обузда чак и сам Трамп.

Има много разлога да се помисли – с обзиром на одређене потресе у позадини и притужбе немалог броја републиканаца – да је време међусобног разумевања и сарадње између њих двојице при крају. Није ли, уосталом, црно на бело утврђен тачан рок (130 дана) Масковог ангажмана у влади?

Зар сам Трамп пре неколико дана није изјавио да ће тај „врло талентовани момак у неком тренутку пожелети да се врати својој фирми”, додавши у вези с наставком рада Одсека за ефикасност владе да ће се он и без Маска „у неком тренутку завршити”. Као да је све то био само једна игра поверена младићу како му не би било досадно.

Ево како изгледа та (како рекосмо, „креативна”) перспектива: једно пријатељско разилажење пред камерама, са искреним захвалностима и међусобним тапшањем по рамену, Трамповим честиткама и најбољим жељама, те Масковим уверавањем у будућу доступност, ако и кад затреба.

И потом испуњавање обавеза, јер им је у обостраном интересу да тако и буде.

Светски људи та двојица, зар не?

Раније се говорило, и понављало, да је Маск овим ангажманом много добио. А недавно – да је изгубио.

Не разумеју посматрачи да најбогатијег човека на свету новац (не од јуче) занима само релативно. Као што не интересује ни реизабраног Доналда Трампа који једноставно жели да промени свет – и делује у том циљу!

Мауро дела Порта Рафо, почасни председник Фондације Италија‒САД

Политика