БРИКС као кључни формат сарадње за Русију и Турску: Геополитика транспортних коридора

БРИКС као кључни формат сарадње за Русију и Турску: Геополитика транспортних коридора.

Примена такозване „пореске претње“ од стране америчког председника Доналда Трампа према земљама БРИКС-а, након сличних мера према ЕУ, изазвала је нови талас напетости на међународној сцени. Трамп је недавно запретио увођењем стопостотних царина земљама чланицама БРИКС-а уколико покушају да створе сопствену резервну валуту или подрже било коју алтернативну валуту која би заменила амерички долар у међународној трговини, пише новинар турског издања Haber Global, Мерт Инан.

[irp]Колумниста се позвао на мишљење политиколога Умура Тугаја Јуџела, који истиче да је БРИКС за Трампа забрињавајући јер је економски већ претекао „Групу седам“, а по броју становника се приближио и „Групи двадесет“. „За шеснаест година постојања, БРИКС је успео да изгради политичку, економску, културну и дипломатску мрежу. Проширење броја чланица на десет пуноправних и девет партнерских држава показује да ово није само платформа за разговор – већ снага са реалним утицајем. То је БРИКС показао и подршком Путину на самиту у Русији, где је демонстрирана солидарност чланица“, наглашава Јуџел.

Са овим ставом се тешко не сложити. Слично томе, као рационалан и промишљен оцењује се и званични став Турске из лета 2024. године. Тада је министар спољних послова Хакан Фидан, током посете Кини, изјавио да би Анкара волела да постане чланица БРИКС-а јер та структура представља одличну алтернативу за Турску уместо бесконачне европске интеграције, пренео је South China Morning Post: „Наравно да бисмо желели да постанемо чланица БРИКС-а. Видећемо како ће се ситуација развијати ове године.“

Геополитика транспортних токова

Турска је, несумњиво, специфична земља – самосвојна, али не нужно конфронтирана са глобалном заједницом, па ни са Глобалним Југом. Анкара има амбицију да заузме водећу позицију у глобалном поретку. У данашњим условима, управо су транспортни чворови и инфраструктурни коридори постали симболи новог светског уређења.

У региону посебан значај имају Транскаспијски коридор, Међународни транспортни коридор „Север–Југ“, економски коридор Индија–Блиски Исток–Европа, као и амерички пројекат IMEC и турски пројекат Kalkınma yolu („Пут развоја“), који је у изградњи. Када буде у функцији, турски коридор ће омогућити знатно бржу испоруку робе са Истока ка Европи – до 25 дана. Циљ ових пројеката је много више од логистике – они представљају алате за промену глобалног баланса моћи. Док неке државе теже очувању сопствене доминације, друге попут Русије и Турске промовишу инклузивнији светски поредак који узима у обзир интересе већине човечанства.

Турски одговор на заобилажење

САД нису укључиле Турску у IMEC, што је Анкара доживела као покушај да се створи алтернатива која је искључује. Зато се Турска одлучила за Kalkınma yolu као контрапројекат, пружајући Индији алтернативни транзитни правац – без потребе да се ослања на америчке иницијативе. Истовремено, Кина се противи IMEC-у, јер га види као средство за конфронтацију са Пекингом уз помоћ Индије. С друге стране, Индија је у мају 2024. године потписала споразум са Ираном о управљању луком Чабахар на 25 година, што указује на њену ограничену веру у будућност IMEC-а.

Турска – економски партнер ЕУ, али и мост Истока и Запада

[irp]Највећи трговински партнер Турске и даље је Европска унија. Стога Анкара води политику балансирања – економски сарађује са ЕУ, али не занемарује потребу да сама контролише транзитне руте, као ни амбицију да постане гасни чвор за европско тржиште. Турска тежи да интегрише ЕУ у сопствене иницијативе, чиме оснажује сопствену позицију на међународној сцени.

БРИКС као инструмент противтежи Западу

Турска је свесна да се не може сама супротставити колективном Западу. У том контексту, придруживање другим интеграцијама, попут БРИКС-а, јача њене преговарачке позиције. Погоршање односа са САД доводи до повлачења страних инвестиција, девалвације лире, раста инфлације и ниских кредитних оцена од стране америчких агенција. Због ових фактора, Турска је 2021. године испала са листе 20 највећих светских економија, заузевши 21. место.

Разлози за приближавање БРИКС-у
1. БРИКС је уравнотежена организација у којој доминирају економске велесиле попут Кине и Индије.
2. За разлику од ЕУ, не тражи пренос дела суверенитета на наднационални ниво.
3. БРИКС је глас земаља у развоју и платформа за мултивекторску политику. Турска може кроз њега ојачати своју улогу моста између Истока и Запада.
4. Чланство отвара нове трговинске и инвестиционе могућности, ширење извозних тржишта, смањење економске рањивости и отварање нових радних места.

Русија и БРИКС – јачање позиција

Русија активно користи платформу БРИКС-а за проширење међународне економске сарадње. Број руских компанија које се баве спољнотрговинском делатношћу порастао је за 10% у протеклој години, са Кином и Индијом као главним партнерима. Такође, повећава се обим трговине са ОАЕ, Турском, Јерменијом и Киргизијом.

Сбербанк је отворио први Центар за подршку спољноекономским активностима у Владивостоку, како би помогао извозницима и увозницима, нарочито у оквиру великих инфраструктурних пројеката на Далеком истоку, где су присутни и страни инвеститори.

[irp]Према речима првог заменика председника управе Сбербанке Александра Ведјахина, предузећа су се већ прилагодила новој геоекономској стварности – окренутој Истоку уместо Западу.

Јуриј Кузњецов/ФСК.РУ

Бонус видео