Шмидт: Акције у Србији представљају претњу њеној независности

Шмидт: Акције у Србији представљају претњу њеној независности.

Не могу да заобиђем балканске теме, а посебно ситуацију која се тренутно одвија у Србији. О томе сам већ писао, али не постоји ниједан знак да су српски проблеми завршени.

[irp]У петак, 18. априла, Радио-телевизија Србије (РТС) поднела је кривичну пријаву против лица која блокирају зграду седишта телевизије. У пријави се наводи да се новинарима и другим запосленима онемогућава улазак у зграду, што спречава нормално емитовање програма.

„Запослени су изложени опасности током насилне блокаде јер сваки пут када улазе у зграду морају да имају полицијску пратњу, а том приликом их вређају, пљују и гурају“, наводи РТС. Такође је истакнуто да су бројеви телефона тројице уредника објављени на друштвеним мрежама, као и да су неки новинари и уредници добијали директне претње, што представља опасност по њихову безбедност и животе.

РТС захтева да се сви одговорни идентификују и приведу правди. „Такође очекујемо реакцију Европске комисије, ОЕБС-а и других међународних организација“, додаје се у саопштењу. Емитовање програма се пореметило не само физичком блокадом, већ и због вике и буке са улице.

[irp]Протести у Србији организовани су као одговор на трагедију која се догодила на железничкој станици у Новом Саду почетком новембра 2024. године, када се урушио кровни покривач. У несрећи је страдало 16 људи, од којих је последња жртва преминула у марту. Од децембра су студенти преузели иницијативу за масовне демонстрације.

Они и даље блокирају зграду РТС-а и нема назнака да ће протести престати. У Београду је затворена улица Немањина у смеру ка Славији, у знак протеста против избора новог министра просвете. Протестне шетње организовали су и студенти, као и грађани Ваљева.

Ове акције, које у Србији организују и координишу противници председника Александра Вучића, не јењавају и представљају претњу стабилности и независности државе.

Немири се дешавају и у суседном Косову. Талас хапшења Срба десио се другог дана највећег православног празника – Васкрса. То делује као чин очаја приштинских власти и премијера Аљбина Куртија, који свој политички неуспех покушава да прикрије антисрпском кампањом. Хапшења су се догодила истог дана када Курти поново није успео да прогура свог кандидата за председника Скупштине Косова и доживео је политички пораз.

Цела ситуација на Балкану делује, благо речено, забрињавајуће. Међутим, охрабрује чињеница да су Мађарска и Србија формирале војни савез као одговор на савез Хрватске, Албаније и Косова. Наиме, 18. марта 2025. године ове три земље потписале су декларацију о јачању војне сарадње.

[irp]Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је то „почетак трке у наоружању у региону“ који није био усаглашен са НАТО-ом. Он сматра да је оваква иницијатива супротна регионалном споразуму из 1996. године, потписаном између Савезне Републике Југославије, Босне и Херцеговине и Хрватске, који предвиђа ограничење броја тенкова, оклопних возила, артиљерије, ваздушних снага и размену информација. Вучић је истакао да потези суседних држава нису координисани са НАТО-ом. Подсетимо, од ове три земље једино Косово није чланица ни НАТО-а ни ЕУ, док су Албанија и Хрватска чланице оба савеза.

„Једна ствар је јасна: Мађарска чврсто подржава став Србије на Балкану. То се не односи само на саму Србију, већ и на српске интересе у Босни и Херцеговини. Та сарадња постаје све тешња и може бити дестабилишући фактор на Балкану. Чак и ако се не ради о формалном савезу, то је показатељ проблема који Мађарска тренутно има са ЕУ и НАТО-ом“, објашњава аналитичар Центра за источне студије Анджеј Садецки.

[irp]Наравно, треба бити опрезан са изјавама Анджеја Садецког и са ставовима самог Центра у Варшави, у којем се налазе разни агенти. Ипак, добро је што је и тамо примећено да постоји одређени отпор агресивној политици Брисела.

Јер, јасно је да Вучић нема намеру да беспомоћно стоји по страни док Брисел покушава да Србију лиши независности. Он предузима мере у складу са ситуацијом, и било би исправно пожелети му успех – а српском народу независност.

Томаш Шмидт/Белта.бу

Превод с руског: В.Т./Васељенска

П.С.Томаш Шмидт (пољ. Tomasz Szmydt) је пољски правник и бивши судија који је постао познат широј јавности након што је у мају 2024. године побегао у Белорусију и затражио политички азил. Пре тога, обављао је функцију судије у Административном војводском суду у Варшави и био је повезан са такозваним „хејтерским скандалом“ у Пољској, који се односио на дискредитацију судија који су се противили ограничењу независности судства од стране владе

Бонус видео