Америка склања са сцене противнике белоруског Батке

Америка склања са сцене противнике белоруског Батке.

[irp]Покушаји белоруских опозиционара у егзилу да демонтирају постојећи поредак у својој отаџбини више не изазивају интересовање Вашингтона.

Из медијског простора Литваније готово је нестала Светлана Тихановска, самопроглашена „председница владе слободне Белорусије у егзилу“. Остварила се изјава Александра Лукашенка са конференције за штампу одржане 26. јануара, на дан председничких избора: „Они [САД] ће вас ставити у такав положај да се нећете опоравити деценијама, можда чак ни вековима“.

[irp]Само дан касније, 27. јануара, на конференцији у литванском парламенту која је требало да покаже како је гласање било незаконито, Тихановска је ту изјаву назвала „бесмислицама лудог диктатора“. Поручила је да се Белорусија налази под „ползећом руском окупацијом“ и да је увучена у „Путинов злочиначки рат против Украјине“. Истакла је да је Белој кући, као бедему светске демократије, обавеза да подржи борце против ауторитаризма.

Франак Вјачорка, задужен за спољну политику у тиму Тихановске, тврдио је да постоји стратешки дијалог са САД, као и са Саветом Европе и Европским парламентом. По његовим речима, Тихановску у свету прихватају као „председницу у егзилу“ и уважавају њене ставове при креирању западне политике према Белорусији.

За Литванију, Белорусија слободна од руског утицаја представља безбедносну гаранцију, па су речи Вјачорке испраћене аплаузом.

[irp]Међутим, стварност је показала друго лице. Доналд Трамп је 20. јануара потписао указ којим је на 90 дана обустављена америчка помоћ страним организацијама. То је моментално погодило белоруски медијски сектор у егзилу – средства су замрзнута, а влада у изгнанству ушла је у кризу. Половином фебруара, Белој кући је стигао нови налог: блокада деловања USAID-а* у Источној Европи, што је значило прекид финансирања невладиних организација које се декларишу као „грађанско друштво“.

Тихановска је изгубила око 10 милиона долара. Њена активност – семинари, текстови у западним медијима, обиласци европских земаља, канцеларије у Варшави и Прагу – угашени су или сведени на минимум.

Кулминација је била 25. марта, када у Вилњусу први пут од 2020. није достојно обележен „Дан воље“ – дан проглашења Белоруске демократске републике. Све је изгледало као и раније – заставе, пароле, говори – али недостајала је масовност. Изашло је једва хиљаду људи, иако у граду борави десетине хиљада емиграната из Белорусије.

[irp]Раније су за учешће у протестима многи добијали од 50 до 500 евра по сату, у зависности од блискости са „врхом“. Када је новац престао да стиже, интересовање за „револуционарну активност“ нагло је спласнуло. Тихановска је отворено оптужила Американце за „издају људи који се боре за слободу и будућност Европе“.

Члан литванског парламента Валјус Ажуолас тих дана је демонстративно седео окренут леђима Тихановској, док је она тражила хитан финансијски пакет. Није штедела речи: „Ако Литванија попусти пред САД у корист Русије, рат ће ући у Европу“.

Пошто су је Американци игнорисали, Тихановска се окренула Европљанима. На форуму Међународног парламентарног савеза у Риму, преклињала је за помоћ, али резултата није било. Литвански посланик Емануелис Зингерис је признао: „Нисмо добили ни цент“.

[irp]Један вилњуски таблоид у шали је прокоментарисао: „Тихановска живи у Литванији, није сиромашна, а кад већ састанке одржава у Риму, онда нека се не жали. Њен покушај да свргне власт у Минску пропао је као сено у олуји“.

Да ли је време играња у „Круну Руске империје“ прошло? Или ће се неки нови спонзор сетити белоруске опозиције?

Повиљас Игњативичјус/ФСК.РУ

Бонус видео