ОТКРИВАМО ПРАВУ ИСТИНУ: Док Србија тоне у блокаде, спроводи се план гашења Републике Српске! Блокадери, Немачка, СИПА и Шмит ударају истовремено!
Пажња српске јавности усмерена је месецима на студенте који у маратону трче ка Бриселу или на блокаде у Београду, али далеко од камера и хештагова одвија се много озбиљнија операција, политичка и институционална офанзива на Републику Српску, коју координишу стране дипломатије, безбедносне структуре и сарајевски политички врх. У центру те акције налази се СИПА – Државна агенција за истраге и заштиту БиХ – која делује све мање као институција једне сложене државе, а све више као извршни орган западних интереса.
Недавни покушаји хапшења председника Републике Српске Милорада Додика нису правно засновани, већ политички мотивисани су опасан преседан, а иза наизглед техничке процедуре стоји човек који уопште нема легитимитет ни међународне заједнице, Кристијан Шмит, самопроглашени високи представник кога Савет безбедности УН никада није потврдио. Међутим, његова наређења се ипак спроводе. Како? Преко СИПА, али суштински, преко Немачке, која ову агенцију користи као своју продужену руку у покушају дестабилизације РС и промене уставне структуре БиХ.
Истовремено, Србија, која по Дејтонском споразуму има статус гаранта, медијски и политички је потпуно блокирана.
Док се у институционалним круговима води борба око статуса Републике Српске, у домаћем медијском простору доминирају теме као што су студентске протестне шетње, марш до Брисела, блокаде улица. Иако многи учесници ових акција можда делују искрено, ефекат који производе је врло мериљив: дезорганизација, интерна дестабилизација, фокус јавности на унутрашње потресе – баш у тренутку када је спољна претња по опстанак Републике Српске на врхунцу.
Питање је: коме то одговара?
Док СИПА спроводи Шмитову вољу, а у Сарајеву се све више говори о унитаризацији, а не о очувању Дејтона, Срби у Србији заокупљени су унутрашњим подметањима, медијским манипулацијама и сценама у којима „млади гласови“ траже страну интервенцију, баш као што су неки пре њих, деведесетих, отворено призивали бомбардовање.
Да невоља буде већа, на маргинализацији проблема Републике Српске и сатанизацији српског народа од преко Дрине, увелико раде структуре које организују блокаде и протесте.
И долазимо до тога да овде више није реч само о идеолошком сукобу, реч је о стратешкој операцији. Западне структуре – политичке, дипломатске и безбедносне, користе сваку прилику да ослабе Србију као фактор у региону. У том пакету је и РС.
View this post on Instagram
А да би се Србија онемогућила да реагује, потребно је блокирати јавно мњење, фрагментисати институције и стално држати пажњу на унутрашњем „хаосу“.
Блокаде, протести, улична дешавања, постају не само инструмент унутрашњег притиска, већ и несвесни савезник Сарајева и Берлина. Док Србија гледа у правцу Студентског трга и Теразија, у Бањалуци се озбиљно припрема сценарио који би могао значити формално поништење Дејтона.
И зато, питање није шта блокадери желе – већ коме, и кад, тачно одговара да Србија гледа у страну.
Милутин Недељковић / Васељенска
