Хоће ли се судбина Кристијана Шмита решити – у Хагу

Хоће ли се судбина Кристијана Шмита решити – у Хагу

Ако Арбитражни суд у Хагу узме у разматрање жалбу парламента Републике Српске, одлучиће оно што и ми знамо, а то је да Кристијан Шмит није легални високи представник, а посебно да није неко ко има овлашћења да доноси законе у БиХ. Функција високог представника нема законодавна овлашћења, њих у БиХ има само Парламентарна скупштина БиХ.

[irp]Ово је мишљење адвоката Горана Петронијевића, председника Центра за обнову међународног права, поводом најаве Републике Српске да је на корак до одлуке да се први пут у историји обрати Сталном арбитражном суду у Хагу како би и на тој адреси изнела срж проблема званог Кристијан Шмит и разоткрила ко стоји иза највеће кризе у БиХ од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Суд би могао да одлучи у корист РС

Обраћање том суду у Хагу омогућено је закључком који је усвојен на посебној седници Народне скупштине половином марта ове године на предлог председника републичког парламента Ненада Стевандића.

Ову могућност је потврдио и Председник Републике Српске Милорад Додик који је рекао да Српска жели тамо да изнесе суштину проблема коју је у БиХ изазвао Кристијан Шмит и да докаже да Шмит не може бити законодавац, као и да није реч о политичкој арбитражи, и да ће се овом темом бавити стручњаци.

Петронијевић каже да би ово могао да буде прави пут за решење кризе у РС и уопште за БиХ.

„Република Српска обраћањем арбитражном суду у Хагу пре свега показује намеру да уставно-правну кризу у коју је БиХ упала искључиво захваљујући Кристијану Шмиту, такозваном високом представнику за БиХ, жели да реши мирним путем,“ напомиње Петронијевић.

[irp]Он подсећа да је први корак био понуда Додика осталима за разговор и договор са остала два народа али како нису наишли на разумевање једна од опција у овом тренутку је и обраћање овом суду.

„Убеђен сам да ако суд узме у разматрање ову апликацију парламента РС да ће одлучити оно што и ми знамо а то је да Кристијан Шмит није легални високи представник, а посебно да није неко ко има овлашћење да доноси законе у БиХ и да није избран у легалној процедури. Подсећам да функција високог представника нема законодавна овлашћења. Законодавна овлашћења у БиХ има само Парламентарна скупштина БиХ,“ објашњава Петронијевић.

Саговорник Спутњика каже да ова авантура Кристијана Шмита кроз улогу законодавца коју је себи доделио а и не само то већ и мешање у друге ствари јесте доказ да он дестабилизујући фактор у БиХ а може се рећи и Балкана.

„Тако да ако је било коме у међународној заједници посебно у Европској уније стало до мира на Балкану Кристијан Шмит мора под хитно да се уклони као и да се пониште све одлуке које је донео а које су утицале на измену законодавства у БиХ која није складу са Дејтонским споразум,“ децидан је Петронијевић.

Кршење Дејтона и Устава БиХ

Арбитражном суду у Хагу је закључком НС РС упућен захтев за арбитражно решавање спора између РС и БиХ, а у својству страна уговорника у Анексу четири Дејтонског мировног споразума и Анекса 10 који се тиче мандата и овлашћења високог представника.

[irp]Рок за изјашњење страна је истекао крајем прошле недеље, те је тако отворена могућност да се о горућим питањима у БиХ изјасни Стални арбитражни суд у Хагу.

По речима нашег саговорника, у овом отвореном судском спору у Хагу је вероватно и БиХ означена као страна у поступку, зато што су њени органи једнострано мењали анексе Дејтонског мировног споразума.

[irp]Иначе, Република Српска је наступа на ставу да да је интерполирање Кристијана Шмита у правни поредак БиХ, које је починио Уставни суд БиХ 2023. године, кршење Анекса четири којим је прописана подела власти и надлежности у БиХ, што је један од основних аспеката сваког мировног споразума, те Анекса 10 којим се прописује именовање високог представника.

Председник Народне скупштине Ненад Стевандић истакао је да су досадашњи међународни и сваки други други субјекти увек одлучивали против Републике Српске, али да сматра да је ситуација сада другачија.

[irp]Такође је додао и да је Шмитов покушај блокирања финансирања политичких партија доказ да је Република Српска у праву јер је то „отимачина новца који има свог власника“.

Бранкица Ристић/Спутњик

Бонус видео