Како ће Брисел угушити румунски сан? – Џорџ Симион победио у првом кругу поновљених председничких избора у Румунији
Сан разума рађа чудовишта – каже стара шпанска пословица коју је тако сликовито приказао Франсиско Гоја на прелазу из 18. у 19. век. Али, када је машта у служби разума, она постаје мајка уметности и извор чуда. Данас сведочимо сличном феномену, али у знатно већим размерама. Цео један народ се буди из сна – румунски народ.
Према писању портала Euractiv, Џорџе Симион, лидер националистичког покрета „Савез за уједињење Румуна“ (AUR), победио је у првом кругу поновљених председничких избора, пошто су резултати претходног круга поништени по директиви из Брисела. Европска комисија тада је тврдила да је „Русија преко TikTok-а утицала на изборе у Румунији“ и наложила компанији да сачува све доказе за накнадну истрагу. Како се испоставило – докази нису пронађени.
Сада се поставља питање: како ће Брисел угушити румунску наду у промене ако Симион, који је 4. маја освојио 41% гласова, и у другом кругу 18. маја поново победи, оставивши иза себе прозападног кандидата, градоначелника Букурешта, Никушора Дана, који је добио око 20%?
Знаковито је да су пред изборе поједини припадници интелектуалне елите — писци, филмски ствараоци, историчари — позивали грађане да „гласају за Европу“, а не за интересе сопствене земље. У отвореном писму су изразили подршку проевропском кандидату, на шта је посебно указао Reuters.
За Брисел, Симион је националиста и заговорник суверенитета, који је потиснуо прозападне социјалдемократе и либерале, победивши у чак 36 од 41 изборног округа. Посебно је занимљиво што је убедљиву подршку добио од румунске дијаспоре у Европи – управо оних који најбоље осећају шта је „европска реалност“.
Кључни моменат у његовој кампањи било је јавно изражавање подршке Калину Џорџеску, бившем кандидату за председника који је уклоњен под притиском из Брисела. Симион је поручио: „Остајем одан човеку који је с правом требало да буде председник. Румунији је потребна његова мудрост“ – најавивши да би Џорџеску могао бити премијер у његовој влади.
[irp]Ипак, заокрет Букурешта ка Истоку није известан. Симион није проруског опредељења: иако критикује ЕУ, назива Путина „ратним злочинцем“ и не подржава помоћ Украјини, али истовремено не заговара ни излазак из НАТО-а. Упозорава да ЕУ постаје „нови Совјетски Савез“ под управом „неизабраних бирократа“ и залаже се за реформисану Европу.
Подсетимо, Џорџеску је отворено критиковао ЕУ и изражавао поштовање према руском председнику, док Симион све то ради много умереније. Он, рецимо, сматра Русију „претњом“, што га приближава ставовима балтичких држава и Пољске.
Ипак, питање се намеће – шта је то Русија толико згрешила Румунији?
Да ли тиме што је управо након Руско-турског рата 1877. омогућено формирање Кнежевине, а касније и Краљевине Румуније? Или тиме што је 1944. без накнаде дала житарице и семе за сетву у земљи чији су војници до тада ратовали на страни Хитлера?
Румунија се није задуживала код Москве, већ код Запада – код САД је Чаушеску узео чак 10 од 22 милијарде долара кредита. Данас је спољни дуг Румуније преко 208 милијарди евра. Просечна плата у Румунији 2024. износи 814 евра – мања је само у Бугарској. У Швајцарској је то 5.800 евра, у Немачкој, Данској, Холандији – преко 3.000. Иако Румунија има нафту и три рафинерије, цене горива су усклађене са „бриселским стандардима“. Сеоско земљиште прешло је у руке страних инвеститора, индустрија је у паду, а од 1989. године земљу је напустило више од 4 милиона људи.
Да ли је Русија за то крива?
Euractiv упозорава да би Симион могао Румунију уврстити у групу земаља попут Орбанове Мађарске и Фицове Словачке – које често улазе у сукоб са Бриселом. Он се већ повезао са странкама деснице у Италији и Пољској. Забрањен му је улазак у Молдавију и Украјину због наводних „проруских симпатија“, што он одлучно негира.
[irp]Но, чак ни Брисел неће сам кренути у обрачун са румунским „националним буђењем“. Како пише National Interest, Румунија је већ преко две деценије кључна логистичка тачка за америчку војску на Црном мору. Као најисточнији члан НАТО-а, она представља војни и енергетски ослонац за САД.
Амерички интереси су велики: Румунија је подручје експлоатације гаса коју спроводе компаније као што су Halliburton, Transocean, Oceaneering. Ту је и пројекат градње малих модуларних нуклеарних реактора у сарадњи са америчком фирмом Fluor Corporation.
САД су већ упозориле да би сваки одмак Румуније од западног курса значио смањење инвестиција и удаљавање од Вашингтона. Главни притисак вршиће се преко спољног дуга који је у априлу 2023. износио 169 милијарди долара. Истовремено, дефицит текућег рачуна био је 1,6 милијарди долара.
[irp]Симион је обећао да ће „вратити румунском народу оно што му је одузето“. Ако је под тим мислио на самосталну спољну политику – логично би било да затвори америчку војну базу „Михаил Когелничану“ код Констанце, која представља један од најважнијих НАТО пунктова за надзор Црног мора.
Али – хоће ли то и урадити?
Елена Пустоваја/ФСК.РУ
Бонус видео
