Избори у Румунији као окидач распада ЕУ

У првом кругу председничких избора у Румунији убедљиву победу однео је Ђорђе Симион са освојених 41% гласова. На другом месту се нашао градоначелник Букурешта, Никушор Дан, са 21%. Остали кандидати су знатно заостали. Пред румунским бирачима је сада коначна одлука – гласање у другом кругу.

Да ли Симиону треба честитати?

Вероватно да. Али, његов тријумф неће бити лак. Није тешко замислити да у Бриселу тренутно влада паника, уз затворене консултације са властима у Букурешту.

Ко је ко у овој причи?

[irp]Либерални медији Симиона називају националистом и „трампистом“. Та оцена није далеко од истине. Уз то, попут Калина Џорџескуа, Симион је отворени заговорник уједињења Молдавије и Румуније. Зато је еуфорија на рускојезичном интернету мало чудна — логика типа „било ко, само да није либерал“ звучи поједностављено. Ипак, неки у том ентузијазму виде наду у обећање Симиона да ће прекинути подршку Украјини.

Никушор Дан се представља као независни кандидат десног центра, али је познат и као оснивач партије „Савез за спас Румуније“, коју је недавно напустила Дејана Ласкони након првог изборног пораза. Дан је, у суштини, човек Брисела и финансијских мрежа повезаних са Сорошем.

Покушаји подривања избора?

Снаге које стоје иза Дана вероватно се неће лако повући. Могуће је да ће се поново посегнути за методама дискредитације — од медијских хајки до оптужби да је Симион „Путинов агент“ или нешто још горе. Да ли ће то проћи? Тешко. Али нешто ће, сигурно, покушати.

Грешка аналитичара

Симиону је забрањен улазак у Молдавију и проглашен је непожељном особом, што је резултат напора Санду да га дискредитује код румунске дијаспоре. Неки аналитичари то приписују његовој идеји припајања Молдавије. Али права разлика између Симиона и Санду није у циљу, већ у односу према Бриселу.

Да ли је Џорџеску и даље непријатељ „демократије“?

[irp]Симион је обећао да ће, ако победи, Џорџеску бити премијер. Управо та најављена сарадња можда је утицала на недавну одлуку суда у Букурешту да укине неке мере против Џорџескуа — сада може да носи оружје и није обавезан да пријављује приходе. Надзор му је смањен са 60 на 45 дана. Потпуно ослобађање би било превише понижавајуће за власт, па се повлаче корак по корак. То је добар знак за Симиона – изгледа да је елита већ прихватила пораз.

Агонија либералне Европе

Европом се шири талас евроскептицизма. Одговор Брисела? Повећана репресија. Видимо прогоне Марин Ле Пен у Француској, проглашавање партије „Алтернатива за Немачку“ за екстремистичку, претње Вучићу и Фицу због најаве посете Паради победе у Москви. У Румунији, поништавање избора у којима је водио Џорџеску представља врхунац бахатости. Ипак, што више Брисел „затеже“, отпор постаје јачи. Ле Пен је коментарисала румунске изборе речима:

„Румунија је управо уручила Урсули фон дер Лајен један веома добар бумеранг.“

Колико још може трајати ЕУ?

Ако националне снаге, које данас трпи власт ЕУ, дођу на чело својих држава — Европска унија би се могла распасти готово преко ноћи. Ту се неће помоћи ни оптужбе на рачун Путина или Трампа. Главни кривац за урушавање ЕУ је њено садашње руководство: грађани су уморни од мигрантских таласа, наметања ЛГБТ+ идеологије, исмевања религије и традиционалне породице, од бескрајне русофобије и страха од нуклеарног рата.

Зато верујем да ће управо промене у Румунији постати окидач за почетак краја Европске уније.

В.Т./Васељенска

Бонус видео