До какве катастрофе води Европу проглашење АфД за екстремисте

Заправо, ништа изненађујуће – све иде по плану.

Већ дуго је било јасно да ће, чим рејтинг евроскептичне „Алтернативе за Немачку“ (АфД) почне да прилази или, не дај Боже, прелази рејтинг системских странака, почети њено уништавање.

То се управо догодило прошле недеље – према неким анкетама, АфД се изједначила, па чак и престигла ЦДУ (Хришћанско-демократску унију), која себе види као водећу странку, иако нова влада још није ни формирана. Такав скок у подршци било је немогуће игнорисати.

И онда је уследила акција. Немачка Служба за заштиту устава (Verfassungsschutz) – практично политичка тајна служба – прогласила је АфД званично екстремистичком странком на територији Немачке.

До сада су правили само делимичне потезе – рецимо, проглашавали би неку омладинску организацију АфД у неком источном граду за екстремистичку. Али време истиче, а нервоза расте.

[irp]Лидер ЦДУ, Фридрих Мерц, који је раније наводно био спреман да депортује мигранте-криминалце и оне који нису добили азил, изненада је променио курс – сада планира да пошаље што више новца и оружја у Украјину. Управо обећање да то неће чинити донело му је победу на ванредним изборима.

Грађани се осећају преварено у рекордном року – влада још није ни формирана, а политике старе гарнитуре се настављају. Због тога је и скочила подршка АфД.

И то је заиста апсурдно. Странка има милионе гласача, има посланике у Бундестагу, али је треба забранити. Зашто? Зато што су – фашисти! А зашто су фашисти? Зато што ми тако кажемо.

Подсетимо, АфД је почела да буде етикетирана као „екстремна десница“ још 2015. године, када је једина отворено рекла да је Меркелова погрешила када је, мимо устава, пустила у земљу милион и по младих муслимана наводно из Сирије (иако је правих Сиријаца било врло мало). Одмах су је прогласили нацистичком, фашистичком, ултрадесничарском и тако даље.

Прошло је 10 година. Јавно мњење је уморно од континуиране миграције, све веће стопе криминала и улица пуних захтева за увођење шеријата и халифата. Људи су уплашени, али политичка елита и даље спроводи исту политику, игноришући незадовољство грађана.

Зато АфД бележи раст подршке. А њихов још један „смртни грех“ у очима „црвено-зелено-црних“ странака је – залагање за обнову односа са Русијом. Чак и из чисто прагматичних разлога – без руског гаса немачка индустрија стагнира.

Тако „заштитници устава“, глуви и слепи када исти ти „зелени“ износе заиста екстремистичке идеје, проглашавају АдГ за највећу претњу. То омогућава тајним службама да законски прислушкују, прате и врше притисак на све чланове странке. У суштини, државни апарат се користи као оружје у политичкој борби.

Лицемерје власти је невероватно – министарка унутрашњих послова Ненси Фезер (иначе из СПД) тврди да „у томе нема политике“. Стварно? Странка бива подвргнута репресији, а да у томе нема ни трунке политичког утицаја?

Да ли су Немци заиста толико задојени својим медијима да ће прогутати и ову причу? Овде није реч само о странци – ако је АфД екстремистичка, онда су то и милиони њених гласача, који сада могу бити легитимна мета дискриминације на послу и у друштву.

Управо у Немачкој и управо на примеру АфД први пут је примењен модел искључивања политичких снага – чак и када победе на локалним изборима – из власти. Партије које изгубе, једноставно се уједине и направе „санитарни кордон“ око неугодне странке.

Након тога, исти сценарио је примењен у Француској против странке Марин Ле Пен. У Румунији су отишли и корак даље – тамо се победници избора једноставно избацују из процеса под изговором да су „неприхватљиви“.

Пред нашим очима одвија се демонтажа европске демократије. И то је најопаснија последица свега што се дешава око АфД. Покушавајући по сваку цену да се задрже на власти, самопроглашени „демократе“ руше не само систем парламентарне демократије, већ и сам мит о њој – и то за дуго времена.

Није ни чудо што је амерички државни секретар описао ситуацију у Немачкој као „маскирану тиранију“. Само, није јасно – зашто „маскирану“?

В.Т./Васељенска

Бонус видео