Ко су битанге које нападају СПЦ!

Српска православна црква, стуб националног идентитета, историјског памћења и духовне вертикале српског и других православних народа Балкана, поново је на удару. Овај пут, напади долазе из више праваца и са нескривеном жестином, какву нисмо виђели још од 2020. године када је ДПС у пуној својој снази кидисао на црквену имовину желећи да је навионализује.

На мети су се претходних неђеља нашли патријарх српски Порфирије и митрополит црногорско-приморски Јоаникије, а оркестриране критике стижу од стране добро познатих центара моћи – тзв. Прве и Друге фамилије, идеолошких кругова тзв. „Друге Србије“, али и, крајње изненађујуће, студентских група које блокирају универзитете.

Линч патријарха због истине о обојеној револуцији

Патријарх Порфирије, врховни поглавар СПЦ, нашао се под правим медијским и политичким линчем након што је руском државном врху пренио његово виђење протеста у Србији а то је да се у Србији, под маском грађанског бунта и универзитетских блокада, заправо одвија још један покушај обојене револуције. Његове ријечи, изговорене су са дубоким осјећајем одговорности и забринутости за стабилност државе и народа, а јасно је да патријарх очигледно посједује мало више информација неголи они који промовишу и афирмишу студентски покрет. Управо је патријарх у својим бесједама и интервјуима афирмисао студенте као будућност нама блиске Србије, али такође препознаје и елементе инфилтриране у студентске протесте а који управо од стране, како српски званичници и тврде, потпомогнути страним капиталом покушавају да спроведу поменуту обојену револуцију.

Међутим, његове ријечи су ипак дочекане на нож. Медији и политичари блиски тзв. Другој Србији, чије идеолошке матрице често потичу са западних фондација и невладиних структура, одмах су покренули кампању. Ударци нису били само вербални – они су били симболични ударци на саму институцију Цркве, која је једна од ријетких која се усуђује да назове ствари правим именом.

Ови напади и прозивања нису били страни ни из Црне Горе где су поједини тзв. „вјерници’ (сада маскирани у политичаре и јавне личности) у маниру ДПС-а кидисали на патријарха због поменуте изјаве очито у екстази од протеста у Србији где лажни ореол студената који су тек закорачили у своју озбиљнију сферу живота, не смије ни да се дотакне. Са друге стране, поглавар њихове Цркве, коју су тако срчано бранили током литија, сада им је на нишану, баш попут дивне „белведерске браће“ која су истог тог патријарха дочекали барикадама од спаљених гума, да су и патријарх и митрополит морали да хеликоптером дођу до Цетињског манастира.

Атак и на митрополита Јоаникија

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, насљедник блаженопочившег митрополита Амфилохија и један од оних духовних вођа који су 2020. предводили литије за истинску слободу вјероисповјести у Црној Гори, такође је изложен бруталним нападима. Повод је била његова одлука да служи помен Павлу Ђуришићу и четничким жртвама на Лијевче Пољу, односно војницима и цивилима који су страдали на крају Другог свјетског рата од усташке руке, уз „благослов“ тадашње НДХ и нацистичких окупационих сила.

И поред чињенице да то свакако јесте интересантна тема, као и што је и свака која се тиче борби четника и партизана, факат је да је тада долазило до великих превирања у тим војним редовима те да је митрополит одслужио молебан за душе убијених.

Готово непогрешиво, исте те структуре које данас прозивају митрополита Јоаникија за „величање четништва“ слова нису написали о злочинима комунистичког режима попут Зиданог Моста и тог стријељања без суда, као и бацање живих људи у јаме по Црној Гори. Треба ли помињати и бестијалности попут Пасјег гробља код Колашина а што су све злочини почињени од стране тих структура. То се и наставило и у току те идеалистичке Југославије када су они који су имали супротно мишљење од оног партијског били слати на Голи Оток. Ништа од тога неће промовисати они медији који данас осуђују изјаву митрополита користећи исту за поновни обрачун са Српском православном црквом а све након напада који долазе и на самог патријарха.

Када се сви ови напади анализирају у контексту, постаје јасно да су потенцијално и координисани. Није случајно да су се истовремено дигли тзв. студенти у Београду, политичке елите које сањају повратак на власт мимо избора, и медији који спроводе наративе Прве и Друге фамилије у Црној Гори. Циљ је јасан – ослабити утицај СПЦ међу народом Србије и Црне Горе и разбити популарност њених духовних ауторитета и припремити терен за нове покушаје дестабилизације Србије и Црне Горе.

Али управо ови напади доказују колико је СПЦ важан фактор у друштвеном животу читавог Балкана и колико је њена ријеч снажна. Патријарх Порфирије и митрополит Јоаникије показују храброст, достојанство и духовну стабилност у времену великих искушења, баш као што су то урадили и оне 2021. године када се догодио покушај спрјечавања устоличења.

083 портал

Бонус видео