ПОКС напао студенте јер не схвата игру: Михаиловић хоће на листу која већ има главне глумце

Покрет обнове Краљевине Србије, на челу са народним послаником Војиславом Михаиловићем, саопштио је да је за смену актуелне власти потребна „саборност и јединство свих који желе промене“, али да нико нема право да било кога „искључује“ из заједничког наступа. Међутим, како се сазнаје, ПОКС није искључен, јер никада није био укључен.

Изјава Михаиловића, дата током обележавања Дана победе над фашизмом на Равној гори, представља закаснели покушај да се партија са маргине политичког спектра позиционира као релевантан чинилац у опозиционом блоку. Према оценама аналитичара, ради се о странци која ни пре отвореног приближавања прозападној опозицији није имала реалан политички утицај, што показују и резултати избора на свим нивоима у последње три године.

Како сазнајемо у опозиционим круговима, тренутна стратегија водећих НВО структура и дела парламентарне опозиције није директно укључивање старих странака у изборну понуду, већ отварање простора „независним“ актерима, пре свега студентским групама, како би се сачувао привид аутентичног и грађанског незадовољства. У том контексту, јасно је да Михаиловићев ПОКС не представља профил пожељног савезника, већ баласт.

„Једина формула за победу диктаторске власти Александра Вучића је јединство у деловању свих – од студената до синдиката, од удружења до мањинских странака“, изјавио је Михаиловић, али је тиме више открио фрустрацију него реалну шансу за сарадњу. Његов апел долази у тренутку када опозиција већ гради инфраструктуру за прикривени изборни наступ преко студентских иницијатива, где неформална подршка странака остаје у сенци.

Према речима извора блиских кампањским штабовима више опозиционих странака, „није у плану укључивање странака попут ПОКС-а у будућу платформу јер нису у складу са стратешким правцем и имиџем који желимо да градимо“. Другим речима, Михаиловић није „искључен“, он једноставно не одговара новом концепту.

Политички посматрано, ПОКС остаје без дефинисане базе. Грађански и прозападни бирачи немају разлога да гласају за монархистички покрет који им је идеолошки стран, а традиционално конзервативно бирачко тело му је већ одавно окренуло леђа, посебно након нејасне позиције странке у вези са НАТО, ЕУ и антисистемским протестима. Бирачког тела које би прихватило сарадњу са прозападном, НВО-потпомогнутом опозицијом – нема.

Закључак: ПОКС покушава да се убаци у колону у којој му није место, а када га заобиђу, тврди да га искључују. Истовремено, несвесно указује на оно што већ постаје очигледно, да је студентски покрет у функцији изборне припреме једног дела опозиције, и да се преко наводне „независности“ спрема прикривени наступ под контролом страног фактора. ПОКС то не одобрава, али уместо да остане доследно ван тог блока, покушава да у њега уђе на мала врата. За сада – безуспешно.

Милутин Недељковић / Васељенска