ШОКАНТНО: У Србији круже сумњиви огласи за куповину јајних ћелија, трговина телом под велом хуманости!
Док интернетом кружи оглас који обећава „финансијску надокнаду“ и прилику да „помогнете неком да добије бебу“, у стручним и правним круговима све чешће се поставља питање, да ли је реч о алтруистичком донорству или прикривеној трговини људским телом?
Рекламе које позивају здраве жене старости од 21 до 32 године да се пријаве као „донорке јајних ћелија“, уз обећање новчане надокнаде и „брзе процедуре“, на први поглед делују као део легалног медицинског програма. Међутим, детаљна анализа показује низ спорних елемената који указују на заобилажење српских закона и могућу злоупотребу жена у економски рањивом положају.Према Закону о биомедицински потпомогнутој оплодњи, донорство јајних ћелија у Србији је дозвољено, али искључиво у оквиру овлашћених установа, без икакве могућности комерцијализације. Закон изричито наводи да је донорство могуће искључиво из алтруистичких побуда, док је финансијска накнада дозвољена само у облику компензације за путне трошкове, изгубљену зараду и друге трошкове директно везане за поступак.
Ипак, у пракси све чешће виђамо маркетиншке огласе који користе речник сличан оном из огласа за рад у иностранству „брзо“, „дискретно“, „сада“, „помози другима и заради“. У позадини таквог наступа налази се сумњиви механизам који се све више удаљава од хуманости, а приближава тржишту тржишту тела.Посебно је алармантно што неке од ових кампања воде нерегистровани сајтови који нису повезани са званичним клиникама у Србији. Сајт из недавно виђеног огласа на друштвеним мрежама не налази се на списку акредитованих центара Министарства здравља, нити у регистру установа које обављају процедуру вантелесне оплодње.
Уместо транспарентне медицинске праксе, пред нама је слика мутног подземља у ком се репродуктивно здравље жена своди на валуту. У земљи која се већ суочава са демографском кризом, овакве праксе не само да урушавају законски поредак, већ и нормализују културу у којој је тело средство, а не сврха.
Потребно је хитно деловање надлежних институција, пре него што овакви огласи постану уобичајена стварност, а граница између донације и продаје неповратно избледи.
Оно што додатно буди сумњу јесте сличност са случајевима из Украјине, где су током последњих година откривене бројне афере у вези са комерцијализацијом сурогат мајчинства и трговине децом. Управо је Украјина постала позната као „фабрика беба“, где су страни држављани преко агенција наручивали децу, а жене у тешкој финансијској ситуацији коришћене су као ресурс. Да ли је могуће да се сличан модел уз прикривену подршку спољних фактора, сада полако увози и у Србију, кроз наизглед безопасне огласе за „донорство јајних ћелија“? Упозорења стручњака указују да граница између хуманости и експлоатације никада није била тања.
Наравно да је могуће. Ништа им боље не изгледамо од Украјине. Девојке морају да знају да поступак узимања јајних ћелија уопште није наиван. Није ни близу узимању сперме код мушкараца. Колико знам прво се подвргавају хормонима да се стимулише сазревање већег броја јајних ћелија, а онда се, као код праве операције, у општој анестезији, уз помоћ ултразвука, иглом убадају фоликули јајника и из њих исисавају сазреле јајне ћелије. И хормони, и сама процедура су огроман стрес за организам, тако да радити то за новац је лудило. Ризик по ваше касније репродуктивно здравље је велики, али вам то нико неће рећи. Затрпаваће вас инфлуенсеркама које су тако стекле богатство, фотографијама лимузина које ћете моћи да купите, луксузом и путовањима које ћете моћи да приуштите, али бежите од те илузије. Не радите то за новац, него чувајте ту могућност само за посебне ситуације, где сте ви у питању или неко вама близак. А иначе би вас платили 10 пута мање него девојке на западу.