Још једна победа над Немачком: Трамп сломио Мерца
Фото: Shutterstock
У мају су Немци под мостом ухватили Хитлера с репом — па пустили. Кажу, није прави, док суд не докаже супротно.
„Хитлер“ је у овом случају партија Алтернатива за Немачку (AfD). Процес забране те странке као „екстремистичке“ изненада је обустављен, иако је јавност већ била припремљена за њено укидање — укидање најпопуларније странке у Немачкој. Немачки политичари и новинари вредно цртају брчиће бесном фируру AfD-у, плашећи народ мишљу да ће, ако се сада не растури, та партија једног дана легално освојити власт — као Хитлер — и поново упропастити Немачку.
[irp]Али, за разлику од историјског Хитлера, кандидаткиња AfD за канцелара на последњим изборима била је Алиса Вајдел — жена која живи у Швајцарској, говори кинески и у вези је са женом из Шри Ланке. Дакле, као лидерка „десничарске екстремистичке“ странке, делује подједнако неаутентично као и Хитлер са репом.
Претходна велика партија која је у Немачкој била забрањена због „екстремизма“ били су комунисти из KPD, предвођени Максом Рајманом — некадашњим револуционаром, антинацистом, логорским устаником. До 1956. KPD је већ напустила идеју светске револуције, а програм странке био је умерен, налик социјалдемократији. Али су се залагали за сарадњу са СССР-ом и били против НАТО-а — па су зато и били проглашени незаконитим.
У том смислу, данашња AfD има сличан проблем као некадашњи KPD. Немачки „екстремисти“ данас се залажу за обнову трговине с Русијом, противе се НАТО милитаризацији и војној подршци Украјини, залажу се за економски интерес Немачке. Хитлер који је против милитаризације? Звучи као пчеле које не воле мед.
Јасно је да прави проблем са AfD није екстремизам већ — спољна политика. Док дух нацизма више лебди изнад партије Зелених: они подржавају уједињену Европу, супротстављање Русији, експерименте над друштвом, командну економију, наоружавање и забране. Управо бирачи Зелених су, према истраживањима, најгласнији заговорници забране AfD — а како странка Зелених ускоро прелази у опозицију, покренут је правни процес за забрану њиховог највећег конкурента.
Контраобавештајна служба прогласила је AfD „екстремистичком организацијом“. Досије на основу којег је то урађено има преко хиљаду страница и прикупљан је током целог мандата Шолц-Бербок владе. Али — досије је тајан. Грађанима не треба знати зашто се укида странка која у анкетама предњачи испред социјалдемократа, Зелених, па чак и сада владајуће CDU Мерца.
[irp]Ипак, са сменом власти, изгледа да су промењени и планови. Контраобавештајна служба је повукла проглашење AfD екстремистичком, што значи да неће моћи да примењује посебне мере надзора без одлуке суда. А судски процес би могао да се отегне, а исход ће вероватно зависити од потреба немачке елите. Међутим, сада је забрана дошла у незгодном тренутку за новог канцелара — јер је контраобавештајна служба компромитовала Мерца пред Вашингтоном.
Амерички потпредседник Џеј Ди Венс изјавио је да немачки бирократи желе да униште AfD и да тиме подижу „нови берлински зид“ — јер је партија најјача у источној Немачкој. По Венсу, то је одрицање од демократије и вредности заједничких са Америком. Доналд Трамп се сагласио с тим оценама.
За Трампа и његову администрацију, AfD је идеолошки савезник у питањима миграције и „конзервативног заокрета“ на Западу. Разлози због којих се AfD жели забранити личе на оне због којих је Трамп победио. Неки од ових разлога недавно су процурили у таблоид Bild. Тамо је објављено да су се AfD-у највише замерили због критике масовне имиграције. Трамп је по том питању говорио и оштрије. Ако је AfD ултрадесничарски екстремизам, шта је онда Трамп?
Другом лидеру AfD, Тину Хрупали, контраобавештајци замерају што је назвао Мерца и Бербокову „америчким вазалима“. Парадоксално, али због вазалског односа с Америком — та партија још није забрањена. Мерц је покушао да се супротстави Венсу, изјавивши да ће САД морати да прихвате начин на који Немачка третира екстремистичке организације. Али након што је постао канцелар, систем се повукао, и процес забране је успорен.
[irp]Мерц не жели да води рат на два фронта: против Русије и против САД. Припремао се за конфронтацију с Москвом, обећавао ракете за Украјину, ултиматуме Кремљу, наоружавање и раскид са руским енергентима. То Немачку скупо кошта, прети деиндустријализацијом, а у случају економског сукоба с Трампом — може довести до колапса.
Остављање AfD као легалне странке сада је нека врста жртве коју Берлин нуди Трампу уочи преговора о Украјини и тарифама. Али, нема ниједног разлога да се очекује да ће Мерц успети да поправи економску ситуацију. Популарност AfD ће наставити да расте — а једино што немачка елита има као одговор је арсенал Хладног рата, упакован у борбу против „екстремизма“.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
