Две земље – једна душа: Зашто Црна Гора кажњава дипломату

Док се државне институције Црне Горе све чешће удаљавају од вековних пријатељстава и културно-историјских веза, глас здравог разума стигао је управо из Москве, од човека који се у деликатном времену усудио да говори – дипломатски и часно. Отправник послова црногорске амбасаде у Русији, Александар Обрадовић, подсетио је да постоје вредности које су изнад дневне политике: историја, вера, част и пријатељство међу народима.

„Русија и Црна Гора – две земље, једна душа. Наше народе повезује нешто јаче од тренутне политике, трајније од докумената и споразума. Уједињује нас заједничка вера, осећај правде и части. Повезује нас историја. Два народа, једно срце. Пут који је давно утабан не сме бити изгубљен, упркос тренутном стању међудржавних односа“, рекао је Обрадовић 10. марта на форуму у Санкт Петербургу.

[irp]И уместо да држава стане иза дипломате који није изнео ништа што би угрозило интересе Црне Горе, већ је достојанствено подсетио на трајне везе с Русијом, Министарство спољних послова је након два месеца – под притиском западних савезника – издало саопштење у коме се дистанцира од Обрадовићевих речи, тврдећи да његов иступ не одражава „званичну спољнополитичку орјентацију“.

Да ли је заиста требало да Црна Гора реагује саопштењем у којем дисциплинује свог сопственог дипломату само зато што је подсетио на историјску блискост с једним народом? Или је Обрадовићев поступак управо пример професионалне храбрости и дипломатског интегритета који се све ређе среће?

[irp]Овај инцидент није изолован. Исто Министарство недавно је направило непријатељски потез и према Србији, када је њен шеф Ервин Ибрахимовић – лидер Бошњачке странке – подржао чланство такозваног Косова у Савету Европе, иако је већина земаља била против. Оваквим потезима Црна Гора не само да нарушава добре односе са суседима, већ и поткопава сопствену унутрашњу стабилност, игноришући коалиционе договоре.

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић оправдано је реаговао, подсећајући да постоји коалициони споразум који подразумева мораторијум на сва питања о којима нема сагласности унутар парламентарне већине – што очигледно није испоштовано.

Ипак, све ово открива дубљи проблем: уместо да уважава људе на терену који познају стварне односе међу народима, Црна Гора своју дипломатију све више претвара у средство ускоједностране политике. И док се унутар Министарства позиционирају бивши партијски функционери попут Ранка Кривокапића – који сада као саветник амбасадора наставља да се креће у истом кругу власти – гласови професионалаца попут Обрадовића бивају ућуткивани.

[irp]Историја ће показати ко је био у праву. А када прође време краткорочних интереса, остаће записано да је у једном тренутку један црногорски дипломата у Русији изговорио речи које су многи мислили, али нису смели да кажу: „Две земље, једна душа.“

Васељенска

Бонус видео