Руски „Орешник“ пробија бункере НАТО-а као хартију: Литванија би нестала за 90 секунди
Коллаж Царьграда
Пројекат „Орешник“ може да пробије све бункере НАТО генерала и прекине све везе – а сада почиње рачунање могућих последица. Зашто су Литванија и друге земље уверене у своју недодирљивост? Веома једноставно: на њиховој територији су стациониране снаге брзог реаговања НАТО-а. То значи да ће цео војни савез плаћати ценом живота својих војника због агресивних потеза било које појединачне чланице. Али, да ли ће то зауставити Русију у случају стварне претње?
Бивша председница Литваније Далија Грибаускајте недавно је изјавила да руско нуклеарно оружје више не плаши никога јер је, како тврди, реч о „другачијем типу рата и другачијем оружју“. По њеном мишљењу, руски арсенал је застарео и „не треба обраћати пажњу“ на њега.
Међутим, аналитичар „Првог руског“ Иља Головњов тврди да је овакво размишљање опасно наивно и да би Литванија то могла схватити тек након евентуалне употребе нуклеарног оружја.
Како он пише, и само неколико пројектила система „Орешник“ са индивидуално навођеним бојевим главама било би довољно да уништи комплетну бункерску инфраструктуру, укључујући командне центре, системе комуникације и снабдевања. Исти ефекат могла би да има и на друге важне НАТО објекте широм Европе, као што су: Aegis Ashore у Пољској, командни центар НАТО у Холандији, штаб у Напуљу, корпус „Североисток“ у Шчећину, база у Милденхолу у Британији, па и сама НАТО централа у Бриселу.
Орешник би вратио Литванију у камено доба
Ако би се Русија нашла у ситуацији да мора да одговори, мете тактичког нуклеарног удара били би витални објекти инфраструктуре, транспортне мреже и комуникационе тачке – све то у складу са војном логиком. У случају масовног напада, захваљујући јаком јонизујућем зрачењу које „Орешник“ производи, сва електроника би била уништена – а цела земља потонула у „камено доба“.
Уколико би, рецимо, био употребљен један пројектил стратегијског нуклеарног наоружања снаге 750 килотона на Вилњус (један Сармат носи 10 таквих бојевих глава), зона уништења би се протезала више од пет километара, док би у кругу од десет километара дошло до смртоносне радијације и пожара. Преживели експлозију не би избегли смрт – страдали би касније од радиоактивног загађења.
С обзиром на малу површину Литваније, радиоактивна контаминација би покрила читаву земљу, а делом и суседе – укључујући и неке руске пограничне регионе, за шта већ постоје планови за хитну евакуацију. Последице чак и једног оваквог напада биле би огромне.
Зашто Русија не користи нуклеарно оружје?
Воjни аналитичар Алексеј Анпилогов каже да би удар оружјем снаге једне мегатоне могао да уништи Литванију „као заједницу, државу и чак као нацију“. Према његовим речима, управо разарајућа снага нуклеарног оружја, која уништава живу силу, инфраструктуру и изазива секундарне кризе попут глади и хладноће, чини га најефикаснијим и најстрашнијим оружјем масовног уништења.
Он сматра да је веома опасна илузија да модерне нуклеарне силе, као што је Русија, нису свесне одговорности коју носи употреба тог оружја. Ипак, и поред претњи по руске територије – конкретно наводних инцидената у Курској области – Русија до сада није прибегла нуклеарном удару.
Да ли се ослањају на НАТО?
У јесен 2023. Русија је поништила ратификацију Споразума о забрани нуклеарних проба. Питање је – да ли је можда време да се пробе заиста и спроведу, како би се западним политичарима поново пробудио инстинкт за самоодржањем?
Политички аналитичар Јуриј Голубљ сматра да Грибаускајте вероватно зна да напад на Литванију нуклеарним оружјем за Русију не би имао превише смисла, јер би то било као „пуцати у колорадског бубу“. Али ако би НАТО одлучио да је брани, онда би се морало гађати „центре одлучивања“, који се свакако не налазе у Вилњусу. Једна мегатонска бомба убија све на отвореном до 32 километра од епицентра – а белоруска граница је много ближе.
На крају, Головњов закључује да балтичке државе наивно верују у магично дејство чувене Пете тачке Повеље НАТО, која каже да напад на једну чланицу значи напад на цео савез. Али у пракси, свака држава сама одлучује шта ће предузети – и то тек после консултација. Дакле, присуство НАТО трупа на терену значи да ће цео блок плаћати туђе провокације животима својих војника. Али да ли ће то спречити Русију у случају праве претње?– „Вероватно не“, закључује он.
