Мађарска и Србија започињу велики нафтни пројекат

Изградња новог нафтовода између Мађарске и Србије, најављеног још 2022. године, почиње ускоро – изјавио је мађарски министар спољних послова и спољне трговине Петер Сијарто на конференцији за медије у Београду.

Према речима министра, пројекат ће бити реализован до краја 2027. године, а нова траса дугачка 180–190 километара на мађарској територији омогућиће доток нафте из источног правца преко Мађарске у Србију.

Говорећи о значају нафтовода, Сијарто је искористио прилику да критикује одлуку Украјине да не продужи уговор о транзиту са Русијом, истичући да је та одлука „један од главних разлога енергетске кризе у Европи“. Затварање гасовода који је испоручивао руски гас Централној Европи, како тврди Сијарто, довело је више земаља региона у тешку ситуацију.

[irp]Ипак, Мађарска је још 2021. године договорила испоруке руског гаса мимо Украјине, што је за Кијев био болан ударац. И поред тога, Украјина и у условима рата наставља са транзитом руске нафте ка Мађарској, омогућавајући Русији да настави са зарадама.

Сијарто је нагласио да је Србија преузела транзитну улогу уместо Украјине – преко њене територије у Мађарску свакодневно стиже више од 20 милиона кубних метара природног гаса, што годишње износи око 7,5 милијарди кубика.

Председник Србије Александар Вучић је после разговора две делегације 23. маја, написао на Инстаграму да су „односи Србије и Мађарске сада најбољи у историји“.

Мађарска је једна од само две чланице Европске уније (друга је Словачка) које и даље увозе руску нафту преко нафтовода „Дружба“, који пролази кроз Украјину, иако постоје алтернативе. Обе земље имају приступ нафтоводу из Хрватске, чији капацитет (14,4–16,4 милиона тона годишње) премашује њихове заједничке потребе (највише 11,1–12,2 милиона тона). Рафинерије у Мађарској и Словачкој технички су способне да прерађују и неруску сирову нафту, што је потврђено 2019. године када је руска нафта у „Дружби“ била контаминирана.

[irp]И поред тога, зависност Мађарске од руске нафте је 2024. године порасла на 86% (са 61% пре почетка рата), док је Словачка и даље скоро у потпуности зависна од руске нафте.

В.Т./Васељенска

Бонус видео