Кардиолози открили технику која спашава срце за 3 минута

Дисање је аутоматска функција на коју ретко обраћамо пажњу, али начин на који дишемо може имати снажан утицај на наше здравље.

У тренуцима стреса, тело реагује убрзаним пулсом, повишеним крвним притиском и напетим мишићима, а све то може негативно утицати на срце.

Кардиолози упозоравају да стрес није само емоционално оптерећење, већ и физиолошки фактор ризика за развој срчаних болести.

„Ако сте константно под стресом, у телу долази до упалних процеса, повећања нивоа шећера и холестерола, што све повећава ризик од болести срца“, објашњава кардиолог др Мохамед Ширази за Параде.

Једна једноставна, али веома ефикасна техника коју кардиолози препоручују у таквим ситуацијама је тзв. боџ дисање.

Реч је о вежби у којој се дише по обрасцу: удах траје четири секунде, затим се дах задржава четири секунде, потом следи издах од четири секунде, а након тога још четири секунде без дисања – и тако у круг, око три минута.

Кардиолог др Луиза Спадаро наводи: „Боџ дисање се често користи након стресних ситуација како би се дисање вратило у нормалан ритам.“

Додаје да редовно практиковање ове технике може да смањи стрес, побољша сан и позитивно утиче на здравље срца.

„Када успорите и свесно контролишете дисање, тело се ослобађа напетости и смањује ниво стреса, што има користи и за срце и за плућа“, каже др Ширази.

Кардиолози истичу да ова вежба активира парасимпатички нервни систем – физиолошки механизам задужен за опуштање. Кардиолошкиња др Ијеома Елеазу објашњава да то доводи до успоравања пулса, снижавања крвног притиска и побољшања варијабилности срчаног ритма – што су кључни показатељи равнотеже у кардиоваскуларном систему.

Др Ширази додаје да ову технику користи и код куће са својом децом како би им помогао да се смире у стресним тренуцима.

Стрес мења начин на који дишемо – дисање постаје плитко и убрзано, што додатно оптерећује срце.

„Плитко дисање значи да се плућа не шире до краја, па долази до слабије оксигенације крви, што може довести до убрзаног пулса и повишеног притиска“, објашњава др Спадаро.

Временом то може утицати и на когнитивне функције, јер мозак прима мање кисеоника. Зато стручњаци наглашавају важност свесног дисања – једноставна навика која може направити велику разлику за здравље срца и ума.

Б92

Бонус видео