Од САД до Мексика: Зашто се Google све чешће налази на суду
BERLIN, GERMANY - SEPTEMBER 26: A visitor passes the Google logo on September 26, 2012 at the official opening party of the Google offices in Berlin, Germany. Although the American company holds 95% of the German search engine market share and already has offices in Hamburg and Munich, its new offices on the prestigious Unter den Linden avenue are its first in the German capital. The Internet giant has been met with opposition in the country recently by the former president's wife, who has sued it based on search results for her name that she considers derogative. The European Commission has planned new data privacy regulations in a country where many residents opted in to have their homes pixeled out when the company introduced its Street View technology. (Photo by Adam Berry/Getty Images)
Компанија Google пролази кроз један од најтежих периода у својој историји. Притисци долазе не само од стране америчких власти, већ и из других делова света. Додатне проблеме стварају и глобални технички кварови – посебно када пола интернета на тренутак „нестане“.
Један такав глобални прекид догодио се у ноћи између четвртка и петка, када је велики број корисника широм света добијао поруку „Грешка 503“ – што значи да сервер тренутно није у могућности да обради захтев. Разлог је био у неисправном ажурирању Google Cloud сервиса, што је довело до масовних проблема са базама података, складиштем и услугама везаним за вештачку интелигенцију.
Највише последица осетиле су Сједињене Државе, где је у том тренутку управо почињао радни дан. Мале и велике компаније изгубиле су приступ кључним подацима, корисници нису могли да се пријаве у системе, а Google инжењери сатима нису могли да лоцирају узрок. На друштвеној мрежи X појавиле су се и шале: „Да ли је ово крај интернета?“ Срећом, након три сата све је враћено у нормалу.
Али та три сата само су кап у мору већ постојећих проблема.
У САД је у току велика тужба против Google-а пред Окружним судом у Вашингтону. Министарство правде и поједине савезне државе траже да се компанија примора на транспарентност у дељењу резултата претраге и података о оглашавању са конкурентима. Такође се тражи да престане са исплатом милијарди долара Apple-у и другим произвођачима телефона, како би претраживач Google био подразумевано подешен на новим уређајима. Не искључује се ни могућност раздвајања делова пословања компаније, па чак и продаје прегледача Chrome.
Мексика такође тужи Google – и то због карата.
Наиме, компанија је на Google Maps за кориснике из САД променила име „Мексички залив“ у „Амерички залив“. Према наводима, то је учињено како би се изашло у сусрет председнику Доналду Трампу, који је још крајем јануара (недуго после инаугурације) потписао указ о преименовању. Он је још 7. јануара најавио да жели да се назив залива промени.
Бивши мексички министар културе Хосе Алфонсо Суарес дел Реал оштро је реаговао, напомињући да се назив „Мексички залив“ користи вековима као међународно призната географска одредница. Председница Мексика Клаудија Шеинбаум одговорила је иронично – показала је карту из 1607. године, на којој је велики део Северне Америке означен као „America Mexicana“ – односно „Мексичка Америка“. По њој, то „није лоше име ни данас“.
Google је назив променио веома суптилно:
корисници у САД виде само назив „Амерички залив“,
Мексиканци и даље виде „Мексички залив“,
остатку света приказује се двојни назив, са алтернативом у загради.
Након Google-а, исту измену су увеле и Microsoft и Apple у својим мапама. То је додатно наљутило Мексико, а кап која је прелила чашу била је одлука америчког Конгреса 9. маја — републиканци у Представничком дому изгласали су закон којим се нови назив залива уводи као обавезан за сва федерална тела САД.
Тада је Мексико и формално покренуо тужбу против Google-а, на шта је раније већ упозоравао.
Хоће ли интернет-гигант имати довољно снаге да издржи и овај правни удар, показаће време.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
