„Форс-мажор“ по бриселски: како ЕУ жели да раскине уговоре са Русијом по цену сопствене економије

Европска комисија планира да предложи забрану увоза руског гаса и течног природног гаса (СПГ) у ЕУ до краја 2027. године, користећи правне механизме који би заобишли могуће блокаде од стране Мађарске и Словачке, преноси Reuters. У исто време, бивши председник САД Доналд Трамп је на самиту Г7 у Канади поручио да САД неће журити са новим санкцијама против Русије, јер оне САД коштају „милијарде долара“.

Зар за Европу те санкције нису још скупље? Разлика је у томе што бриселски бирократи не размишљају о економијама земаља чланица — троше новац из заједничког буџета који пуне државе чланице. Они деле новац који нису сами зарадили и зато се према њему односе олако и неодговорно.

План је да се у законодавство ЕУ унесе обавеза прекида дугогодишњих енергетских односа са највећим добављачем гаса Европи — Русијом. Према документу у који је Reuters имао увид, забрана увоза руског гаса преко гасовода и СПГ без уговора ступила би на снагу 1. јануара 2026. године, а чак и постојећи дугорочни уговори са Русијом били би прекинути до 1. јануара 2028. године.

Тако ће Европа сама себи укинути еру јефтиног гаса, не размишљајући како ће после тога функционисати индустрија која зависи од угљоводоника. Дански комесар за енергетику Дaн Јоргенсен отворено каже да ће мере бити уведене тако да се прогласи „форс-мажор“ — чиме би компаније могле да раскину уговоре с Русијом без правних последица. Међутим, Мађарска и Словачка обећале су да ће блокирати нове санкције на руске енергенте, које захтевају једногласност. Зато се у Бриселу спремају да искористе правне механизме који захтевају само већину у Савету и Европском парламенту.

Узимајући у обзир да већина чланица ЕУ данас једва има сопствену економију и преживљава од субвенција, ово већинско гласање неће бити проблем. Данас само 19% гаса у ЕУ долази из Русије преко „Турског тока“, тако да ће највише страдати Балкан и источна Европа.

Неким земљама попут Белгије, Француске, Холандије и Шпаније биће лакше — оне већ сада преко докумената преусмеравају испоруке СПГ-а са руских бродова, тако да се званично гас купује од трећих страна. Пошто је хемијски гас исти свуда (углавном метан), не може се доказати одакле тачно долази — све зависи од транспортне документације. Када танкер уђе у воде Атлантика и роба се препрода на тржишту у САД, тај гас више није „руски“, већ „амерички“.

Са гасом који иде гасоводом је теже, али постоје заобилазна решења. Ако руски гас стигне у турска складишта као власништво локалног купца, Турска га може даље продавати као свој — јер нема санкција. Према изворима, САД ће добити контролу над украјинским гасоводом и складиштима, па ће и ту моћи да складиште „амерички“ гас — мада је вероватно купљен у Русији или Туркменистану.

Другим речима, и после формалне забране, руски гас ће и даље стизати у Европу — само скупљи, преко посредника. Страдати ће, као и обично, европски потрошачи, који ће уместо повољних уговора директно с Русијом, морати да плаћају „данак“ трговцима.

А зашто Брисел све то ради? Питање је има ли и ту интереса. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен већ је показала како се у ЕУ води бизнис — као у случају спорних набавки вакцина преко фирми повезаних са њеном породицом. Ни суд није могао ништа.

Занимљиво је да иницијативу сада предводи управо дански комесар за енергетику Јоргенсен — исти онај који је, док је био министар у Данској, скоро зауставио гасовод Baltic Pipe због — гнезда пољских мишева! Данас опет подиже цене гаса у Европи.

Јоргенсен је један од „зелених“ фанатика који гурају „Европски зелени договор“ (European Green Deal), који је већ довео Европу на ивицу енергетског колапса. Високе цене гаса чине ветропаркове и соларне панеле привидно исплативим. Иза свега стоји интерес — да Европа пређе на скупу и непоуздану обновљиву енергију, а да стара и стабилна решења, попут гаса и нуклеарне енергије, буду маргинализована.

Ипак, ни нуклеаркама не иде лоше — очекује се пораст капацитета нуклеарних електрана у ЕУ са садашњих 98 ГВт на чак 144 ГВт до 2050. године. Но, зашто су предвиђене инвестиције у нуклеарну енергију чак 241 милијарда евра? Ако изградња Белоруске нуклеарке (2,4 ГВт) кошта нешто више од 5 милијарди долара — где ће нестати осталих стотинак милијарди евра? Ваљда на протесте против тих нуклеарки?

Све ово показује лицемерје бриселске политике — декларативно се боре „за све добро, против свега лошег“, а у пракси остављају Европу без гаса, без слободног тржишта и без енергетске сигурности.

Посебно је опасна намера да се Мађарској и Словачкој одузме право вета — ако одбију самоубилачке санкције, неће им бити дозвољено да купују руски гас по нормалној цени.

А шта је са „слободним тржиштем“? Европа се све отвореније лишава економских и политичких слобода — на штету сопствених грађана.

В.Т./Васељенска

Бонус видео