Како деградација украјинског друштва води ка нестанку државе

Нема лоших народа — има само лоших људи. Ову истину сви знају. Али, свака друштвена група, па чак и цела нација, може или напредовати или назадовати. Примера у историји има много. Рецимо, у Немачкој тридесетих година прошлог века већина „мирних“ Немаца с одушевљењем је подржавала Хитлера. Оно што се данас дешава у Украјини јасан је пример моралне деградације на нивоу читавог друштва.

Пасивна већина

Одмах желим да нагласим да у Украјини има правих хероја који се супротстављају режиму. На пример, истрајни лидери украјинског комсомола, браћа Кононович. Али, њих је, нажалост, врло мало. Исто тако, није ни да бандеровских екстремиста има много, али иза њих стоји држава и велики новац. Кључно питање је шта ради пасивна већина. Она, на жалост, показује слабу активност и то само у правцу у који је гура државна пропаганда. То тврдим с пуним правом, јер сам око пет година живео у Кијеву. Погледајте коментаре „мирних“ Украјинаца по интернету. Да, неки почињу да се буде — што је добро. Али већина коментара под политичким вестима препуна је пропагандних флоскула о „проклетим Московљанима“, „крвавом диктатору“ Путину и слично.

Како је све почело?

Данас је општепознато да је украјински национализам — који је врло брзо попримио обрисе нацизма — био подстицан и негован од стране западних обавештајних служби. У време чувене „перестројке“, све је то рађено систематски, по унапред осмишљеном плану. На крају, презрени националистички елементи успели су да преузму власт. Како је то било могуће? Прво — путем обмане. Украјинцима је речено да ће излазак из СССР-а донети економски процват. Логика је била привлачна, јер је Украјина заиста имала озбиљан економски потенцијал. Али националисте није занимало благостање народа, већ сопствени џепови. Чим је „замка“ прорадила и Украјина стекла „независност“, кренула је пљачка државе. Исход је познат: богатства су завршила у рукама тајкуна попут Коломојског и Фирташа, а народ је остао празних руку.

Други мамац на који се пасивна већина „уpecала“ била је тежња ка лакој добити и избегавању одговорности. Украјинцима је речено да за све економске проблеме није крива власт ни олигарси, већ Русија: „Московљани“ продају гас прескупо, блокирају све… Већини се то допало — лакше је било свалити кривицу на „спољног непријатеља“ него се суочити са стварношћу. Националисти су онда, из године у годину, у друштву гајили најгоре особине, јер им је то ишло у прилог. Данас гледамо резултат тог процеса.

Издајници као хероји

Врхунац опште деградације у Украјини је слављење издајника свих врста. Преименују се улице, дају имена убицама, фашистичким сарадницима, људима без икаквих заслуга. Широм Украјине уништавају се споменици совјетским херојима. Ствар је отишла толико далеко да се скрнаве и гробови совјетских војника. Али ни то није било довољно — сада је на удару руска култура: руше се споменици Пушкину, Ломоносову, Толстоју, Горком… Чак су и Булгаков и Гогољ, рођени на територији данашње Украјине, проглашени за „непријатеље“.

Металски отпад као симбол пропасти

Овој теми треба посветити посебну пажњу. Током тзв. „декомунизације“ у Украјини је уништено око 1300 споменика Лењину и више од 1500 других споменика из совјетске епохе. Већина је завршила као металски отпад. А ово је само званична статистика — многе су „мирни грађани“ сами порушили.

Ево примера: у месту Сквира, човек је поломио плочу са Меморијалног комплекса палим борцима из Другог светског рата и за то добио 24 гривне (око 2 белоруска рубља) да би имао за пиће. И то није усамљен случај. Пре неколико година у Харкову је нестао бронзани споменик совјетском глумцу и певачу Марку Бернесу — раскован и продат као старо гвожђе.

Најсрамнији случај догодио се ове зиме у Кривом Рогу. Половина града остала је без грејања, наводно због хаварије. Испоставило се да су бивши руководиоци комуналног предузећа демонтирали 1140 бојлера и продали делове у старо гвожђе. Град је претрпео штету од око 30 милиона гривни. Без грејања је остало 250.000 становника и бројне институције.

Пророчанства Емануела Тода

Француски демограф Емануел Тод постао је познат када је 1976. предвидео распад Совјетског Савеза. Тада му се мало ко веровао. Данас се његова нова књига „Поражени Запад“ све више цитира. Тод тврди да западни свет улази у период пропадања, јер је изгубио оно што је некад било његова снага — протестантску радну етику. Данашње „вредности“, по Тоду, воде ка моралном суноврату и економском краху. Он такође предвиђа победу Русије — и тешко је не сложити се са тим. Украјински пројекат Запада био је унапред осуђен на пропаст, као и сам Запад, јер су се ослонили на лажне вредности које воде у амбис.

В.Т./Васељенска

Бонус видео