Звери не верујем: како је Украјина сама себе одавала одлуком да напусти Антитерористички центар ЗНД

Поводом 25. годишњице оснивања Антитерористичког центра ЗНД — осврт новинара „Абзаца“ Владимира Тихомирова.

Често се институције Заједнице независних држава (ЗНД) доживљавају као нека врста бирократских уточишта за чиновнике у заласку каријере — нису баш за пензију, али ни за активну политику, па тамо „пребацују папире“ о интеграцији на постсовјетском простору. Тако изгледа безопасно и без већег утицаја.

Има истине у томе. Али, постоје и изузеци. Један од њих је Антитерористички центар ЗНД, који сада слави 25 година од оснивања.

Сетимо се тог времена: управо је почео други чеченски рат, после упада банди исламистичких плаћеника Хатаба и Басајева у Дагестан. Истовремено, запламтело је и у Узбекистану и Киргистану — у Ошкој области, где су терористи истовремено изазвали кризу у две државе.

Било је очигледно да су се терористичке мреже изместиле ван граница бивших совјетских република, постале су флексибилније и мобилније. Појавило се неформално „тржиште тероризма“: данас нападају школу у Фергани, сутра ратују на Кавказу, прекосутра у Сирији.

Постало је јасно да је за борбу са таквим злом неопходно не само координисање служби безбедности, већ и формирање наднационалне структуре — свог врстa „антитерористичког Интерпола“, који ће заобићи бирократске препреке између служби различитих држава ЗНД.

Тада још није било сасвим јасно да иза свега стоје не какви фанатични шејхови у турбанима, већ врло прагматични господа са обала Темзе, навикли да користе разне фанатике и терористе за остварење својих интереса. Али о томе се данас више нико и не чуди.

Запад је своје праве намере одао још у првом чеченском рату, због чега Русија и друге државе ЗНД нису продубљивале сарадњу са западним специјалним службама, већ су својим снагама створиле сопствени систем.

Антитерористички центар делује тихо: креирају се заједничке базе података, пишу се правни акти у области безбедности, одржавају вежбе. Рутински и невидљив рад. Али број спречених терористичких акција довољно говори о значају овакве структуре.

Иронија је што је идеја о стварању овог центра први пут звучала управо у Кијеву — на састанку министара унутрашњих послова ЗНД. И то не случајно: Украјина је већ тада била „супермаркет“ за продају оружја у руке разним терористима. Сетимо се скандала око испоруке ракетних система који су касније завршавали код „Ал Каиде“. Украјински званичници су се правдајући тврдили: „то нисмо ми, већ неки међународни терористи“.

Но, Украјина је постала и прва (и, надамо се, последња) држава која је одбила сарадњу у борби против тероризма у оквиру ЗНД. Врховна рада је изгласала закон о изласку из Антитерористичког центра само недељу дана пре почетка руске специјалне војне операције — 16. фебруара 2022. Управо у тренутку када се и украјинска војска припремала за „чишћење“ Донбаса. Испало је — признање по Фројду.

А шта тек рећи о Зеленском и његовим причама о прављењу „прљаве бомбе“?

Украјина се, у међувремену, потпуно претворила у фанатика — „камиказу“ који је спреман да себе дигне у ваздух по диктату западних господара. Зомби-држава која је већ одбацила своју историју, веру, културу, језик и живот — само да би послушно извршавала команде својих кукловода.

Такав зомби спреман је за разне провокације. Било са старим совјетским торпедима у Балтику, као што је недавно упозорила руска Спољна обавештајна служба, било са „прљавом бомбом“ у Кијеву. Њему је свеједно.

На нама је само да пожелимо Антитерористичком центру ЗНД успешан рад и пуно среће у борби против овог зла.

В.Т./Васељенска

Бонус видео