Сузе Дамаска: Зашто православци у Сирији оптужују власт за истребљење хришћана

Терористички напад 22. јуна у цркви Светог пророка Илије у Дамаску однео је најмање 25 живота, док је више од 60 верника повређено. Нападач-самоубица упао је у храм током богослужења, у тренутку када је унутра било око 250 људи.
Према речима Патријарха Антиохијског Јована X, који је 24. јуна служио опело погинулима, број жртава би био много већи да тројица младића – Григорије, Башар и Петар – нису храбро притрчали нападачу и својим телима заштитили остале.
Међутим, најважније питање остаје – ко је организовао напад? Иако је „прелазна влада” Сирије на челу са Ахмедом Аш-Шараом (познатијим као ал-Џулани) званично саопштила да стоји „Исламска држава” (ИГИЛ)* и да је организатор извесни Абдул-Илах ал-Џумејли, јавност и верници не верују у званичну верзију.
Наводно, терористи су дошли из избегличког кампа Ал-Хол на североистоку Сирије, који држе курдске снаге. Али, медијски центар Сиријских демократских снага негира те тврдње, уз образложење да у кампу живе углавном жене и деца – породице бивших бораца, а не активни терористи.
Руски ратни дописник Олег Блохин јавља о протестима широм земље – хришћани оптужују ал-Џуланијеву власт за злочин или прикривање истине. Гласине указују да је један од нападача био припадник џихадистичке групе ХТШ*, 18-годишњи Зијад Анвар Идлиби – следбеник ал-Џуланија који је више пута претњама позивао на уништење цркава у Дамаску.
Патријарх Јован X је током опела изговорио оштру и храбру беседу, у којој је јасно прозвао власти:
„Желимо да знамо ко стоји иза овог гнусног злочина. Обећали су нам истрагу. Али, иако је то важно, још је важније да кажем јасно: власт носи пуну одговорност.“
Он је упозорио и на сиромаштво у народу:
„Господине председниче, народ гладује. Ако вам то нико не говори, ја вам кажем. Људи долазе у цркве и траже новац за хлеб.“
Блокирање уживо преноса патријарховог говора на сиријској телевизији, нарочито у деловима где критикује власт и ал-Џуланија, додатно је подгрејало сумњу. Само три дана касније, 25. јуна, непознати нападачи су отворили ватру на храм Свете Текле у Латакији – убијен је чувар.
Протести хришћана шире се Сиријом. Одржавају се литије и молебани, уз поруку: „Уместо страха – молитва.”
Француски стручњак за џихадизам Васим Наср изјавио је да су хришћани најнезаштићенија верска група у Сирији – једина која нема оружје. За разлику од алавита и друза, православни и остали хришћани не могу пружити отпор насиљу.
Историјски, то је нарочито трагично јер је Сирија била једна од првих хришћанских земаља. Управо у околини Дамаска, Савле – прогонитељ хришћана – доживео је обраћење и постао апостол Павле. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима”. Одатле потиче и велика Антиохијска православна црква, која се и данас сматра трећом по части у православном свету.
Византијска Сирија била је духовни центар, одакле су потекли великани као што су Свети Јован Златоусти, Јован Дамаскин и Јефрем Сиријски. Али, вековима је православље потискивано: најпре од Арапа, потом од Селџука, крсташа, Османлија.
Кратко златно доба хришћани су доживели под председницима Хафезом и Башаром Асадом, у доба световне државе. Данас, под новом влашћу – после државног удара – на челу земље је радикални исламиста Ахмед Аш-Шараа, познат као ал-Џулани, бивши вођа „Ал-Каиде”*, а сада лидер ХТШ.
У Сирији данас хришћани (православни, католици, протестанти, монофизити) чине мање од 10% становништва – и тај број се због прогона стално смањује.
Иако формално нова власт тврди да поштује верске слободе и да се бори против екстремизма, патријархова критика, крв на улицама и ћутање власти говоре другачије.
Посебну забринутост изазива подршка коју је ал-Џулани добио од бившег председника САД Доналда Трампа – након њиховог сусрета у Ријаду 2024. године, укинуте су америчке санкције Сирији, иако је ал-Џулани званично на списку најопаснијих терориста.
Ово све поново покреће болно питање: да ли су Сједињене Државе икада заиста штитиле хришћане на Блиском истоку – или само користиле њихову трагедију у геополитичке сврхе?
В.Т./Васељенска
Бонус видео

“ Али, вековима је православље потискивано: најпре од Арапа, потом од Селџука, крсташа, Османлија.“
Није ми јасно и никада ми неће бити јасно ко је Србима наметнуо и зашто су Срби прихватили то да KRIŽARE називају „крсташима“???
KRIŽARI су у пљачку и освајачке походе ишли са благословом папе и Ватикана и са њиховим KRIŽEM који се разликује од крста.
Невјероватна је та наивност коју већина нашег народа показује не схватајући какве све то посљедице може имати.