Пројекат „Поноћна Кулминација“: Како је ЦИА годинама експериментисала на цивилима без њиховог знања
Коллаж Царьграда
Када се говори о најмрачнијим страницама у историји америчке обавештајне заједнице, пројекат под називом „Поноћна Кулминација“ заузима посебно место. У сенци Хладног рата, под окриљем тајности и ван домашаја јавности, Централна обавештајна агенција спроводила је низ експеримената који су укључивали дрогирање, психолошку манипулацију и сексуалну експлоатацију, све под изговором научног истраживања. Оно што је почело као потрага за „серумом истине“, врло брзо се претворило у системску злоупотребу грађана, уз одсуство било каквог моралног или правног оквира.
Оргије и разврат у којима су учествовали они са „Епштајнове листе“ делују као безазлени испади у поређењу са оним што су радили агенти америчке Централне обавештајне агенције. У наставку откривамо детаље тајног пројекта ЦИА који се годинама спроводио далеко од очију јавности.
У Сједињеним Америчким Државама већ годинама букти скандал повезан са острвом финансијера Џефрија Епштајна и догађајима који су се тамо одиграли. Педофилија, проституција, укључујући и дечју, изопачености – све то је само мали део „забава“ које је Епштајн организовао за светску „елиту“. Недавно је Илон Маск у јавном сукобу с председником САД изјавио да је јавност недовољно информисана, делом и због тога што је Доналд Трамп, како тврди, активно учествовао у тим догађајима. Но, ово није први скандал те врсте. Средином прошлог века у јавност је процурела информација да је ЦИА организовала мрежу јавних кућа у којима су људи били мамљени и тајно дрогирани.
Главни тровач ЦИА
13. јула 1951. у тајни токсиколошки одсек ЦИА ступа научник Сидни Готлиб, стручњак за хемијско-биолошки рат. Са огромним теоријским знањем, одмах започиње спровођење теренских експеримената. Веровање је да је масовно тровање и изненадно лудило код 250 становника француског града Пон-Сент-Еспри у августу 1951. директно повезано са његовим радом.
Две године касније, 1953. ЦИА покреће један од највећих пројеката контроле ума — програм „МК-Ултра“. Иако је иницијално био усмерен на подређивање људске свести, агенција убрзо проширује делатност и покреће низ потпројеката, међу којима је и „Поноћна Кулминација“. Управо Сидни Готлиб био је иницијатор ове операције.
До 1954. ЛСД, психоактивни лек који је открио Алберт Хофман, и даље је био мистерија чак и за ЦИА. Агенција га је видела као потенцијалну „сијворетку истине“, али јој је недостајао емпиријски материјал. Зато је одлучено да се спроведу опсежна тестирања — не у лабораторији, већ у стварним условима.
Поноћна Кулминација
Сидни Готлиб ангажује Џорџа Вајта, агента Федералног бироа за наркотике, човека с репутацијом „теренаца“. Заједно организују мрежу „конспиративних станова“ — уређених као луксузне јавне куће — у којима су унајмљиване проститутке које су доводиле мушкарце и убацивале им ЛСД у пиће без њиховог знања. Жртве нису давале пристанак на учешће у експерименту — што би се данас квалификовало као тежак злочин.
Један од таквих станова налазио се у Сан Франциску, на адреси 225C Честнат стрит. Управо га је уређивао Џорџ Вајт, користећи искуство стечено приликом хапшења наркобарона. У стану је изграђена просторија с двостраним огледалом, одакле је Вајт лично посматрао све што се дешава.
Није јасно колико је дуго трајала ова операција, али се сматра да је „мрежа“ функционисала најмање десет година. Неке процене кажу да је Џорџ Вајт све то време седео иза огледала и бележио сваки детаљ. Историјски извори наводе да је с временом постао помало параноичан и да је остао укључен више из личних мотива него из професионалне дужности.
ЦИА и хипи револуција
Средином шездесетих, када је у САД почело да се развија хипи покрет, ЦИА је наставила експеримент. На иницијативу Готлиба, у популарним клубовима Сан Франциска изграђене су нове „тајне собе“ с огледалима. У тим клубовима су организоване журке са пуно алкохола, музике и – тајно подмешаним ЛСД-ом. Агенти су годинама посматрали реакције учесника и водили белешке. Неки тврде да је ЦИА допринела настанку хипи културе, ако је већ није сама створила.
И даље није познато до каквих је резултата дошао Сидни Готлиб. Пројекат је трајао око 15 година, и док је Вајт у свему учествовао из личних разлога, Готлиб је имао искључиво научну мотивацију. Врло је могуће да су добијени подаци помогли бољем разумевању дејства психотропних супстанци, што је ЦИА касније искористила у својим оперативним активностима.
Крах система
Почетком седамдесетих, САД се налазе у дубокој политичкој кризи — афера Вотергејт и рат у Вијетнаму доводе до озбиљног пада поверења у институције, укључујући и ЦИА. Али коначни ударац уследио је децембра 1974, када је новинар Сејмур Херш објавио две истраживачке приче у којима је разоткрио илегалне експерименте ЦИА, укључујући и „Поноћну Кулминацију“.
Након тога је формирана такозвана Чрчова комисија, која је истраживала активности агенције. Готлиб је неко време „нестао“, а фокус Конгреса био је више на складиштењу хемијског оружја него на јавним кућама, које су деловале као неугодна анегдота. Ипак, у лето 1977. скандал је поново оживљен у локалним медијима Сан Франциска.
Директор ЦИА Стенсфилд Тарнер био је приморан да се извини. На конференцији за медије изјавио је:
„Све то је ствар прошлости. Најнеобјашњивији део ове приче јесте то што су овде, у Сан Франциску и другим деловима земље, спровођени експерименти над људима без њиховог знања, под изговором проучавања употребе дрога у обавештајне сврхе.“
ЦИА је предала Конгресу списак учесника, али ни Готлиб ни Вајт нису одговарали. Програм МК-Ултра је званично укинут 1975. године, али се сматра да је искуство стечено током 25 година наставило да живи — само у много дубљој тајности.
