Немачки циркус: Одлазећа гарнитура бори се за место под сунцем

Тријумфални поход странке „Алтернатива за Немачку“ (АдГ) делује као нешто што се више не може зауставити.

Данас већ покојни истакнути лидери Социјалдемократске партије Немачке (СДПГ) – Вили Брант и Хелмут Шмит – вероватно би се превртали у гробовима кад би сазнали да њихова партија тражи уставну забрану друге демократске странке, као што је АдГ, као да се ради о некаквој криминалној организацији.

Подсетимо, АдГ није настала путем државног удара или тајне завере моћника. Њени почеци били су транспарентни – као грађански отпор Немaца политици ЕУ која је слабила немачку привреду и омогућила неконтролисан прилив миграната са максималним социјалним правима.

Неколико политичара је те протесте препознало као друштвени тренд, и 2013. године у Берлину је основана странка. Већ након четири године ушла је у парламент као трећа по снази, а 2025. године заузела је чврсто друго место и кандидовала Алису Вајдел за канцеларку.

Док је АдГ бележила успон, СДПГ се држала застареле концепције „социјалне државе“, која се урушава упоредо с економским колапсом проузрокованим антируском политиком власти.

Уместо заштите националних интереса, немачке власти су се одлучиле да „граде европско јединство у одбрани Украјине“, што је резултирало енергетским санкцијама Русији – директним ударом на сопствену економију. Томе је допринео и амерички председник Доналд Трамп, који је повећао увозне таксе на немачке производе, због чега су компаније почеле да се селе у САД, док је немачка влада ћутала.

Уместо „социјалне државе“, остао је само њен балон, а са њом се смањио и углед СДПГ. Немачки радници и инжењери – људи који живе од свог рада – све су јасније препознавали у чему је проблем.

Суоснивач АдГ Тино Хрупала изјавио је у новогодишњој поруци: „Поново ћемо пустити у рад Северни ток ако дођемо на власт.“ Уместо фраза о „солидарности“, грађанима је понуђен конкретан политички став који има све више присталица.

СДПГ је у очају. Више не држи друго место које јој је годинама обезбеђивало учешће у владајућим коалицијама. А коалиција значи топла места у власти и подршку пословних кругова. Последња нада је била да Хришћанско-демократска унија (ХДС/ХСС) неће желети да сарађује са АдГ. То се за сада и догодило – након избора 2025. године АдГ је добила 20,8 % гласова, али је СДПГ с 16 % ипак ушла у власт кроз „задња врата“.

Зато СДПГ сада покушава да уклони конкуренцију правним путем – проглашењем странке за екстремистичку, како би је Уставни суд могао забранити. За то је потребно доказати да је странка претња уставном поретку.

Медијска машинерија блиска СДПГ-у већ ради пуном снагом. Као што је успешно наметнут образац да је Русија „зло“, сада се и АдГ у медијима представља као популистичка, евроскептична, расистичка, ксенофобна, исламофобна и антисемитска партија повезана са неонацистима и иденитаристима.

Резултат тога је да „пристојан“ грађанин више не жели да се рукује с члановима АдГ. Истина је да АдГ привлачи и маргиналне групе незадовољне миграционом политиком, које су некада биле део сада већ забрањене ПЕГИДЕ. Али покушаји дискредитације нису дали жељени резултат.

АдГ и даље добија подршку, јер њена умерено националистичка и антилиберална политика проналази одјек међу обичним људима. Као што каже стара шала: „У борби између телевизора и фрижидера – побеђује фрижидер.“

Коначно, у мају ове године Савезна служба за заштиту устава класификовала је АдГ као „усталјену екстремистичку организацију“, наводећи да етнички појам „народ“ који користи странка није у складу са демократским поретком. Такође се указује да АдГ не сматра грађане са муслиманским миграционим пореклом равноправним Немцима и да шири антимигрантску реторику.

Та класификација омогућава обавештајно праћење странке – надзор састанака, прислушкивање и коришћење доушника. То је само корак ка могућем забрањивању.

Према важећем праву, политичку партију у Немачкој може забранити само Уставни суд, по иницијативи парламента или владе. Социјалдемократе већ припремају документацију за тај поступак, уз подршку партије Зелених.

Међутим, појављују се и гласови разума. Бивши лидер СДПГ Зигмар Габријел поручио је странци да би уместо идеје о забрани требало да се запитају зашто су стотине хиљада њихових бирача прешле у АдГ. „То захтева храброст, пожртвованост, креативност и напоран рад – а не понављање глупих идеја о забрани.“

И канцелар Фридрих Мерц поручио је да са АдГ треба полемисати, а не забрањивати је, јер би тај процес само дао странци додатни легитимитет. Министар унутрашњих послова Александар Добриндт истакао је да резолуције партија нису налог за владу.

Овај став нема везе са симпатијама према АдГ – влада их нема – већ с политичком рационалношћу. Забрана би могла да доведе до контраефекта. Радници и људи погођени економском кризом већ осећају умор од политике послушности према САД и ЕУ, а мигрантска политика од 2015. додатно повећава социјалне тензије.

У јавности се све више поставља питање: ако се АдГ забрани – шта онда? Или, како су говорили бољшевици: „Партију можете забранити, али шта ћете с идејама?“

Изгледа да СДПГ не схвата да се свет мења и да она припада прошлости. Можда ће успети да прогура забрану, али ће тиме само гурнути милионе грађана у политичко подземље и друштво довести на ивицу кључања.

Све указује да ће ново доба врло брзо закуцати и на врата Немачке.

Дмитриј Седов/ФСК.РУ

Бонус видео