Распад покрета у живом преносу: Желели су да руше државу, а не знају да воде ни пленум
Блокаде (Фото: Весна Веизовић / Васељенска)
Након вишемесечних блокада факултета, које су се представљале као борба за демократију, против диктатуре, за некакво „ново друштво“, дошло је оно што је било неминовно – потпуни распад. Али не политичке сцене коју су желели да демонтирају, већ сопственог покрета. Оно што су називали директном демократијом, слободом и отпором, претворило се у кафићку конфузију, умор, и коначно признање да је све то било без икаквог плана.
Како сведочи стенограм последњег пленума на Филозофском факултету, чак ни они сами више не знају шта раде. „Формат се распада“, „нема смисла да дрвимо сами овде у амфитеатру“, „шизофрени смо“, „ајде да се отарасимо директне демократије“ само су неке од реченица из унутрашњег круга који се још до јуче позивао на револуцију и рушење система.
Парадокс је у томе што исти ти људи који не могу да организују једну трибину без да се међусобно посвађају, себе виде као будућу политичку снагу која ће водити државу. Људи који не могу да се сложе око тога да ли да наставе са пленумима или да све напусте, сада већ отворено причају о оснивању странке. Један од учесника отворено предлаже да „ударимо главом у зид“ или да „пређемо на виши ниво“, шта год то значило.
Занимљиво је и да су на састанку потврдили оно што је било очигледно свакоме изван њихове балон-реалности: да покрет није одржив, да умиру од замора, и да поједини факултети уопште не учествују у блокади. То се, изгледа, доживљава као велика издаја. Као да је обавеза свих студената у Србији да блокирају сопствено образовање јер неко у Београду „осећа да је време за промене“.
У покушају да превазиђу хаос, предлажу „делегатску демократију“, али наравно, такву у којој делегати немају моћ већ само „одговарају пленуму“. Дакле, ни демократски модел не сме бити прави, јер би значио одговорност. А одговорност је последње што ови људи желе.
Најапсурдније од свега је што се сада из ове анархичне форме жели прећи у политичку. У странку. Са којом програмом, којим кадровима, којом доследношћу, то ни сами не знају. Али знају да желе власт. Јер, како је речено на пленуму, „власт се плаши и нада се да ће нас школа окупирати“. У преводу: боље је не ићи на предавања и не учити ништа, него дозволити систему да преживи.
Ако неко и даље сумња у дубину безидејности овог покрета, довољно је да прочита њихове записнике. Људи који отворено кажу да су „уморни и збуњени“, да им је „досадно колико су неконзистентни“, и да „не виде решење осим викенд-пленума“ , то су исти они који би сутра писали устав, водили буџет и представљали Србију.
Милутин Недељковић / Васељенска
Главни завереници од почетка су били професори. Многи су активно учествовали у томе, неки су гледали своја посла и окретали се како ветар дува, а само ретки су се томе успротивили. Пленуми су изманипулисани магарци од стране професора, који су послужили као изговор за уништавање високог школства. Изговор и пешадија. Ако власт не буде немилосрдна према управама факултета и не похапси штеточине, ништа није урадила. Није решила проблем, а сада јој је јединствена прилика. Све јој је нацртано. Управе факултета видим да и даље играју прљаве игре, наговарају пленумаше да блокирају испите, не би ли се довукли некако до октобра-новембра, кад стиже нова генерација магараца, и да онда наставе да уништавају и следећу годину, до уништења Универзитета. Коловође вероватно имају обећане резерне положаје од стране страних служби, али остали професори има да надрљају. Србија без високог школства, такође.
Ено новом декану ЕТФ-а је битнији лажирани анонимни референдум неке узурпаторске групе зване „пленум“, са потпуно измишљеним резултатима гласања, него број пријава за испите, са именима и презименима студената који хоће да полажу испите. Сада ће на ванредној седници наставно-научног већа факултета да донесу одлуку, позивајући се на лажни референдум, да се испитни рок заказан за крај јула одлаже за ко зна кад. Молим власт да овде буде немилосрдна јер нас ова банда криминалаца све вуче за нос и има намеру да уништи животе својих студената и уништи факултет.
Nama i tako mnogo više trebaju radnici (koje „uvozimo“, a ne slabo obrazovani visokoškolski kadar koji se igra menadžmenta), tako da na fakultetima može mirno da se redukuje broj studenata na 1/3 onih kojima je učenje važnije od političke borbe (iz gornjeg teksta se vidi da se „plenumaši“ plaše da će ih škola okupirati pa neće moći da džabalebare na ulici i smetaju normalnom životu)…
Primer građevinski fakultet, smerovi:
nekad: 70 % konstrukcije, 15% putevi i tuneli, 15% hidrotehnički objekti
danas: 70% menadžment, 30% svi ostali,
Kome to treba?
Da ne pričam o medecini koja najviše košta ovu zemlju, a onda završe i odu u inostranstvo gde ih rado prihvate jer rade za manje pare, a školovanje tu zemlju nije koštalo ništa. Umesto toga, puna cena školovanja za sve* i studentski krediti koji se moraju vratiti, pa neka idu gde hoće, ali ako rade ovde 20 godina, kredit se ne mora vratiti. Takođe, ako je univerzitet „autonoman“ (makar od države, ako ne od nvo), država ne sne da nostrifikuje diplome, jer ne učestvuje u radu univerziteta, znači nema nikakva prava, a ima odgovornost, to se tako ne radi. Imao bih još dosta (normalnih) predloga, ali i ovo je dovoljno da plenumašima i nvo krene dim iz ušiju.
* puna cena znači sve – amortizacija zgrade, komunalni troškovi zgrade, profesorske bruto platr, troškovi personala i sve drugo – puna autonomija!
Дуцо, за то што кажеш, није решење смањење, него повећање квалитета високог школства. Ако би Кинезима, Русима, западњацима рекао да треба да имају више мајстора и да смање улагања у високо школство, бојим се да би се на то лепо исмејали. Русе и Кинезе би данас буквално таманили да немају врхунску науку. Добри мајстори су веома важни, али ако нема високог школства, нема напретка, а онда нема опстанка. Наука данас прави производе, продају, зараду и стандард. Дакле, наши факултети морају добро да се прочешљају, да се истуре најбољи, најпаметнији, који поред тога морају да буду родољуби, да се склоне лењивци, мрсимуди, скупљачи бодова, фолиранти и издајници, да се забране стране донације, да се дотерају прописи, укине погрешно примењена аутономија и уведе конкуренција у виду нпр. филијала државних руских или кинеских факултета. Много посла.
Pročitaj šta si napisao, to zvuči (na žalost) kao utopija. Seti se da su Marks i Engels da bi komunizam uspeo, tražili da se stvori „novi čovek“ takav kakav neće koristiti sistem za prevare i lično bogaćenje. Takav čovek nigde nije stvoren, pa komunizam nije uspeo. Usput cela priča oko lgbt i služi stvaranju novog čoveka, ali onakvog kakav odgovara liberalnom imperijalizmu.
Da se vratimo na naše visoko školstvo, tačno je da je razvoj nauke neophodan za uspeh države, ali se to odnosi na velike države (vidi koje si primere naveo), jer samo one mogu finansirati napredak nauke. Male zemlje to ne mogu i moraju se vezivati za nekog od velikih. Naši studenti većinom postaju „menadžeri“ i kao takvi nisu preko potrebni (dao sam primer). Profesori pišu „naučne radove“ koji su u stvari stručni prevodi iz stranih publikacija. Ne kažem da to nije potrebno (neće recimo svaki lekar da to prevodi za sebe), ali to nije naučni rad, kako se tretira! Kako ćeš dovesti rodoljube na studije, a izbaciti ostale? Bolje je dati kredite kako sam pisao, pa ko ne uči nego provodi vreme na ulici ili u nvo, taj neće dati godinu i posle dve izgubljene će biti izbačen, eto rešenja. Za to, država mora imati pravo uticaja na univerzitet, ako to univerzitet neće, nema nostrifikacije diploma i to sam rekao. Usput slično važi i za sudstvo koje je danas u potpunosti u rukama nvo.
Puno se može pisati, ali i ovo moje je u ovoj državi utopija, kao i tvoje, zato… bolje da većinski imamo poljoprivrednike i majstore, nego bezkorisne menadžere koji vole zapad i mrze svoju zemlju.
pozdrav