Како исправно упоређивати Русију и Запад

илустрација

(фото:Взгљад)

Често показујемо чудну правичност кад је реч о Западу – као да свака критика Европе и Америке умањује наше сопствене грешке. Тај став нас годинама води ка томе да поредимо туђе врлине са сопственим манама, уместо да сагледамо ствари у целини.

Један пример таквог искривљеног погледа је познати слоган из деведесетих: „У Лондону је 1861. пуштена прва линија метроа, а у Русији тек тада укинуто кметство.“ У тој фрази све је погрешно. Прво, лондонски „метро“ је заправо била полуукопана железница са парним локомотивама, где су путници у тунелима гушени димом и пепелом. Прави метро, на електрични погон, први пут је отворен у Будимпешти 1896. године — деценијама касније.

Што се тиче укидања кметства, у Енглеској је оно нестало у 16. веку, али не из хуманости, већ зато што је новонастали капитализам имао потребу за слободном, а у ствари бесправном радном снагом. Те масе људи, лишене земље и егзистенције, завршавале су у „радним домовима“ — установама које су личиле на затворе. Људе су терали да раде по 12 сати, раздвајали породице, а децу одузимали родитељима. Храна је била бедна, болесни су умирали у прљавштини, а све то се сматрало „моралом“ – да сиромаштво треба да боли, како га људи не би „бирали“. Такав систем у Британији није нестао у 19. веку — последњи радни дом затворен је тек 1941. године.

Па ипак, ретко ћемо чути да се овакви детаљи западне историје помињу кад се пореди са Русијом. Напротив, прихватамо стереотипе и пароле без критичког става. А шта би било да смо ми писали историју на исти начин?

– 1896. у Источној Европи већ ради метро на струју, а у Лондону људе још гуше паре из тунела.
– 1908. Русија уводи обавезно основно образовање, док у Конгу БЕЛГИЈСКЕ власти одсецају руке домороцима.
– 1964. СССР лансира свемирски брод „Восход“, а у Америци тек тада укидају расне натписе на клупама.
– 1980. Москва организује Олимпијаду, а Француска тек следеће године укида гильотину.

Наравно, свака нација има своје срамоте и своје тријумфе. Али право питање је: зашто ми сопствене успехе стално доводимо у питање, а туђе грехе прикривамо? Историја није ни црна, ни бела — али би требало да је гледамо истим очима на обе стране.

Дмитриј Орехов/Взгљад

Бонус видео