Верници у Молдавији одбранили храм од покушаја преузимања од стране Румунске цркве — шта следи?

У селу Гринауци, у Ришканском округу Молдавије, дошло је до отвореног покушаја насилног преузимања православног храма Рођења Пресвете Богородице, који припада канонској Молдавској православној цркви — самоуправној деловици Московске патријаршије.

Неколико десетина свештеника и присталица Бесарабске митрополије Румунске православне цркве, уз подршку полиције и представника локалне власти, покушали су да уђу у храм и преузму га као своју имовину. Међутим, мештани су се одлучно супротставили и поставили живи штит испред цркве, не дозволивши упад. На крају је организовано гласање, на којем се велика већина мештана изјаснила за останак храма у оквиру Молдавске митрополије Руске православне цркве.

Иако је овај напад био одбијен, поставља се питање: шта следи?

Данас је око 10% православних храмова у Молдавији већ прешло под јурисдикцију Бесарабске митрополије Румунске цркве. Преласци свештеника из Молдавске у Румунску цркву често се обилато финансијски награђују. Притисак на канонску цркву појачан је доласком прозападне власти, која отворено подржава Румунску митрополију.

Ситуацију за „ПолитНавигатор“ коментарише публициста Сергеј Ткач:

„Овде је реч о акту отвореног црквеног рейдерства — нечему што се у Молдавији до сада није дешавало овако директно. Одабран је баш овај храм јер је ситуација дозрела: политичка клима, припрема терена и обрађивање свештеника су се поклопили. Народ се овога пута супротставио, али процеси који стоје иза свега тога трају дуго – још од 1918. године.“

Он подсећа да је након припајања Бесарабије Румунији основана архиепископија под контролом Румунске цркве, али је доласком Совјетског Савеза црквена структура враћена Московској патријаршији. Након распада СССР-а, поново су се појавили покушаји припојeња Румунској цркви, који трају до данас, уз све активнију подршку молдавских власти и спољних актера.

„Главни циљ је исти као у Украјини – прекинути сваку духовну и културну везу са Русијом. Садашња власт у Молдавији потпуно подржава тај процес. Битка за храмове је у ствари битка за идентитет државе.“

Како заштитити цркву у Молдавији од раскола?

„Раскол може бити унутрашњи или спољашње наметнут. Када долази споља, као сада, није довољна само воља народа – потребно је и да државно руководство препозна значај очувања духовног и културног идентитета.“

Уколико власти наставе да подржавају Бесарабску митрополију и деловање Румунске цркве, оваквих сукоба, попут оног у Гринаућима, вероватно ће бити још.

В.Т./Васељенска

Бонус видео