Белоруска опозиција на ивици амбиса: Запад изгубио интересовање, а Белоруси заборавили на „змагара“

Пут бекства води белоруску опозицију право на историјску депонију

Након неуспелог покушаја државног удара у Белорусији 2020. године, противници председника Александра Лукашенка нашли су се пред избором: или напустити земљу, или завршити у затвору. Већина такозваних лидера опозиције одлучила је да побегне, оставивши присталице иза себе, и склони се под окриље западних ментора. Са временом, они су се трансформисали у групу чији је примарни циљ постала дестабилизација њихове некадашње домовине. Пет година касније, покрет „змагаров“ (како их називају – термин који често има ироничан призвук) доживео је озбиљан пад: изгубио је друштвену подршку унутар Белорусије, поверење присталица и – што је кључно – финансирање од стране Запада.

Разлаз у идејама, сталне свађе унутар опозиције, крађе средстава – све је то постало свакодневица у редовима белоруске емигрантске опозиције. Последњи догађаји само су убрзали њихов пад.

Један од главних захтева белоруских опозиционара био је пуштање „политичких затвореника“. Минск је доследно одбацивао постојање таквих затвореника, тврдећи да је реч о лицима умешаним у екстремистичке активности и сарадњу са страним обавештајним службама. Белорусија, почев од 2021. године, спроводи темељну акцију чишћења од радикалних елемената који, по наводима власти, служе као инструменти за дестабилизацију у земљи и Русији.

Ипак, председник Лукашенко је у протеклих годину дана помиловао више стотина осуђеника. Тако је 21. јуна, након састанка са специјалним изаслаником председника САД Китом Келогом, пуштено 14 особа, укључујући Сергеја Тихановског, супруга опозиционарке Светлане Тихановске и популарног блогера из 2020. године. Његово пуштање изненадило је чак и саму опозицију и додатно уздрмало њихове редове.

Тихановски се по повратку на сцену показао као анахрони лик који није успео да схвати колико се ситуација у међувремену променила. И даље покушава да прикупи донације, не разумејући зашто то више не функционише. Његове изјаве делују застарело, понекад и опасно: отворено прети Белорусији оружаним нападом и рачуна на подршку Украјине, иако је јасно да кијевске власти опозицију из Белорусије сматрају искључиво инструментом за спровођење диверзија.

[irp]Највећа грешка беглих опозиционара, укључујући Тихановског, јесте неспремност да признају да више немају никакву значајнију подршку у Белорусији. Они ретки који су остали повукли су се у илегалу и не показују спремност за било какво деловање. У међувремену, белоруске власти настављају с притисцима и јачањем закона како би спречиле повратак прозападних елемената.

Недавно је и сам Врховни суд Белорусије прогласио „Уједињени прелазни кабинет“ Светлане Тихановске терористичком организацијом, што је објашњено тиме да су његови чланови учествовали у организовању терористичких акција и диверзија – укључујући напад на руски војни авион на аеродрому Мачулишчи 2023. године.

Иако Запад више нема озбиљне интересе у вези са белоруским „змагарима“, не престаје у покушајима да их користи као инструмент. Пуштање Тихановског покушано је представити као „нови почетак“, али је брзо постало јасно да он нема шта ново да понуди. На састанку са председником Пољске Анджејем Дудом поновио је старе захтеве – санкције и притисци, без конкретних планова. Сличан тон заузео је и Европски парламент, који и даље условљава нормализацију односа са Белорусијом ослобађањем свих затвореника и „демократским реформама“.

Међутим, у Минску ове поруке више нико не доживљава озбиљно. Званичници поручују да је Западу боље да се позабави сопственим проблемима него да се меша у унутрашње ствари других држава.

Тако белоруска опозиција и њени страни спонзори настављају да тону. Белоруси су изгубили поверење у људе који су им некада обећавали промене. Чак и међу емигрантима расте незадовољство. Најбољи пример за то је догађај из Варшаве, када је током једне конференције један од Белоруса бацио канту за смеће на Павела Латушка – симболичан гест који говори много више од речи. Све указује на то да ће покрет „змагаров“, без обзира на подршку споља, завршити – тамо где му је и место – на сметлишту историје.

Ако желите краћу верзију или анализу, јавите ми.

В.Т./Васељенска

Бонус видео