Како је Петар Велики навио опругу Руске империје

Једни виде Петра Великог као тиранина који је насиљем и крвљу скренуо Русију са њеног „правог“ пута. Други га славе као реформатора који је Русију увео у доба напретка и отворио јој „прозор у Европу“. Али постоји и треће гледиште – ван ове уобичајене поделе. И управо оно нам можда најбоље објашњава доследну логику Петрових реформи.

Европа у доба механизама

Седамнаести век у Европи обележен је технолошким открићима и првим машинама, што ће касније прерасти у индустријску револуцију. У тој атмосфери почела је да се обликује нова слика света – свет као механизам.

Француски филозоф Рене Декарт у свом чувеном делу „Расправа о методу“ (1637) износи идеју да природа функционише као часовнички механизам – прецизно, по законима узрочности. Ово је утицало на науку, медицину, па и на схватање друштва. Ако је човек – механизам, онда је и друштво механички систем.

Томас Хобс, енглески филозоф, у „Левијатану“ (1651) државу описује као сат – владар је опруга која покреће цео механизам, закони су зупчаници, а поданици извршавају своје задатке као делови тог система.

Петар и страх од хаоса

Млади Петар одрастао је окружен насиљем, убиствима и хаосом борбе за власт. Са само 10 година гледао је како убијају чланове његове породице. То је, како се претпоставља, у њему створило дубоку потребу за поретком, контролом и предвидивошћу.

[irp]Када је крајем XVII века кренуо на своје чувено Велико посланство по Европи, сусрео се управо са овим механистичким погледом на свет. Посебно га је фасцинирало оно што је видео у Холандији, попут анатомских позоришта, где су се тела људи секла и анализирала као машине. Ово је за Петра било откровење – да би друштво функционисало, мора се знати како је оно „састављено изнутра“.

По повратку у Русију, почео је да спроводи реформе у духу новог европског поимања света – као великог, правилно уређеног механизма.

Петрова омиљена реч – „регуларан“

Реч „регуларан“ (лат. regularis – у складу са правилом) вероватно најбоље описује Петрову визију идеалне државе.

Променио је чак и схватање времена – од 1700. године уместо од стварања света, време се у Русији рачуна од Христовог рођења. Чак су и сатови променили начин приказивања – уместо старог 17-часовног формата где се кретао циферблат, Петар уводи западне 12-часовне сатове са стрелицама, као што су данашњи куранти на Спаској кули у Москви.

Променио је и простор – по угледу на француске паркове, који нису хаотични већ симетрични, геометријски прецизни. Тако је уређен и Петергоф, као и план града Санкт Петербурга.

Регуларна армија и држава као механизам

Почевши од 1700. године и рата са Шведском, Петар темељи професионалну армију. Стари систем стрелаца који су ратовали повремено, замењен је сталном војском. Исто важи и за флоту. Петар лично пише војни и морнарички правилник.

Да би се све ово финансирало, Петар уводи редовне порезе – било их је преко 40: порез на бродове, бријаче, конопљу, чак и на дрвене сандуке за сахране. Уводи се попис становништва (ревизијске књиге), што омогућава порез по души – сви мушкарци, од новорођенчади до стараца, морали су да плаћају.

Петар покушава да све у држави подреди општем плану – сваки човек, сваки догађај, свака институција морају бити део једног великог државног механизма.

Опруга Руске империје

[irp]Врхунац уређивања државе представља Табела о чиновничким звањима из 1722. године – систем у 14 чинова, којим се одређује службени напредак у администрацији, војсци и на двору. Она постаје темељ државне хијерархије и остаје у употреби све до 1917. године.

Иако је Петар као личност често био бурног темперамента, у реформама је био доследан, системски и педантан. Видео је државу као сатни механизам, а себе – као опругу која све покреће.

Тако је Петар Велики навио сат који ће тиктати два века – часовник који се звао Руска империја.

В.Т./Васељенска

Бонус видео