Све заставе осим српске: Дан општине Плав обележен уз институционалну дискриминацију

Дан општине Плав свечано је обиљежен, али не и за све њене грађане. Док су на свечаности вијориле заставе Европске уније, Црне Горе, Албанаца и Бошњака, за Србе – који чине више од 17% становништва ове општине – није било мјеста ни у симболима, ни у програму.

Овај потез власти у Плаву представља још један у низу примјера институционалне дискриминације и занемаривања српског народа у Црној Гори. У земљи која се декларативно залаже за мултиетнички склад и једнака права свих грађана, очигледно је да ти принципи не важе када су Срби у питању.

Прослава Дана општине, умјесто да буде прилика за заједништво и поштовање свих народа који живе у Плаву, претворена је у политичку манифестацију која фаворизује једне, а брише друге. Тачније, прихвата све осим једних и то је оно што је посебно злокобно. Није ли било толерантно и грађански, да кад су већ укључили заставу сваке народности, па чак и заставу ЕУ (чија још нисмо ни чланица), да онда укључе и српску заставу? Коју поруку су организатори овим потезом жељели да пошаљу? Да Срба нема? Или да не треба да их буде? Ако их, према пописима, има преко 17% — значи сваки шести становник — онда се изостанком њихових симбола шаље порука да је потајна жеља: да их уопште не буде.

Ствар постаје тежа и туробнија кад схватите да је напримјер укључена албанска нација, које у Плаву има готово па дупло мање него Срба. Тако бесрамно искључивање једног народа, другог по бројности у Плаву, док поносно стојите испред заставе ЕУ и папагајски понављате да је Црна Гора поносна на свој мултикултурализам и антифашистичко наслеђе, показује сву раскош лицемјерства и несреће наше државе.

Присуство албанске и бошњачке заставе није спорно – напротив, показује поштовање према тим заједницама. Али, апсолутно изостављање српске заставе је недвосмислена порука да Срби нису добродошли, чак ни симболички.

ИН4С

Бонус видео