Кловнови око АфД, или Мајданизација Немачке

56% Немаца незадовољно политиком актуелног канцелара милитаристе Мерца

Протеклих дана у Немачкој се појавила једна занимљива шала. Гласи овако: руководство Немачке оптужује председника Русије Владимира Путина да Москва намерно подржава странку Алтернатива за Немачку (AfD), како би наудила Немцима.

„Каква глупост!“, одговара Путин. „Да сам хтео да наудим Немачкој, подржао бих Зелене.“

[irp]Ова иронична опаска немачког хумора истовремено осликава неколико кључних карактеристика савремене политике Немачке: навику да у Русији види вечитог непријатеља, страх од све веће подршке Алтернативи за Немачку и горку иронију над чињеницом да управо партија некадашњих пацифиста (Зелени), која се некад борила против ратова и америчког нуклеарног оружја, данас води најмилитантнију политику.

Али оставимо за други пут анализу у шта се претворила некадашња партија мира. Овде ћемо се осврнути на „кловновски циркус“ који се ових дана одиграва око Алтернативе за Немачку, највеће опозиционе странке у земљи — и по многима, једине праве опозиције у Бундестагу.

Стигло се дотле да је немачка контраобавештајна служба (Федерална служба за заштиту устава) ставила АфД  под надзор и отворено прети могућношћу њене забране. Истовремено, ангажовани су активисти који се појављују на свим скуповима АфД, галаме, ремете и спречавају нормалан рад и наступе.

Пример: први канал немачке телевизије ARD хтео је да направи интервју са Алисом Вајдел, копредседницом АфД, на једној тераси у близини Бундестага. Интервју је једва почео, кад су се појавили демонстранти са мегафонима и почели да урличу пароле, чинећи разговор немогућим.

Одговорност је преузела организација „Центар политичке лепоте“ (Zentrum für Politische Schönheit, ZPS), чији оснивач Филип Рух тврди да нису добили ни цента државних пара, већ да је акција финансирана путем краудфандинга.

Наравно, нико од демонстраната није сносио никакве последице. Слобода говора у Немачкој изгледа важи само за једну страну — чак и ако је реч о томе да се опоненту одузме право на говор.

[irp]Многи аналитичари, међутим, ово виде као успех за саму АфД , јер је инцидент још више повећао подршку странци и учврстио ставове њених гласача. Келнски политолог Томас Јегер каже:

„Јасно је да сада реакционари и националисти хвале Вајдел за смиреност. Ово је најбоље што је могло да јој се деси. Инцидент је ојачао имиџ странке као прогоњене и додатно мобилисао њене симпатизере.“

Метод да се политички противник ућутка, полије бојом или убаци у контејнер, јесте техника добро позната у Украјини након Мајдана 2014. године. Чувена „канта-лустрација“ била је један од најблажих начина политичког обрачуна, а нажалост, многи су завршили и са метком у леђима.

У ЕУ до сада није било уобичајено да се користе такве методе. Али времена се мењају, и методе украјинског Мајдана полако прелазе и у срце Европе. Бојазан власти у Берлину од „немачког Мајдана“ није више теорија завере. Истина, Берлин није Кијев, али протесте „грађана Рајха“ испред Бундестага још памтимо.

Страх од Алтернативе није ирационалан — он се темељи на реалној могућности да ова странка победи на наредним (веома вероватно ванредним) изборима. И то не изгледа више као нешто немогуће.

[irp]Према истраживању листа Frankfurter Allgemeine Zeitung, 52% грађана Немачке се противи забраниАфД . На истоку земље, у бившој Источној Немачкој, подршка странци достиже чак две трећине. Упоредо с тим, популарност АфД стално расте — са 22% у 2023. години, на 33% сада.

Штавише, 80% њених гласача тврди да тиме изражава протест против актуелне власти. 70% сматра да Немачка „иде у погрешном правцу“, а 62% у АфД виде странку која може „спасти земљу“. Према речима шефице института Алленсбах Ренате Кехер, многи у АфД препознају глас разума који заступа интересе Немачке.

Исти тренд потврђује и друго истраживање: 56% Немаца незадовољно је политиком садашњег канцелара Фридриха Мерца. То је најлошији рејтинг за неког канцелара од ступања на функцију. Само 29% грађана позитивно оцењује рад владајуће коалиције.

[irp]52% против забране АфД, 56% против Мерца. Сасвим је могуће да се ради о истим људима. О људима који су очекивали промене, али су уместо тога добили погоршану верзију бивше владе — и поврх свега, владу која све дубље гура Немачку у конфронтацију са Русијом.

Колико дуго ће још немачки бирачи трпети, остаје да се види. Али када стрпљењу дође крај — неће бити лако никоме. А најмање онима који су сада на власти.

В.Т./Васељенска

Бонус видео