ФОРУМ ПРАВНИКА УПОЗОРАВА: СУДИЈЕ НА ОБУКАМА КОД АМБАСАДОРА, УСТАВ УРЕЂУЈУ СТРАНЦИ

Када неко каже да у Србији правосуђе треба да буде независно, то лепо звучи. Само што нико више и не покушава да глуми да је тако. Форум правника Србије објавио је саопштење у којем, без уобичајених фраза и политичке коректности, каже оно што је свима јасно, али нико не сме гласно, да се српско правосуђе се више не уређује у Београду, него у Бриселу, Вашингтону, и по страним амбасадама које одлучују кад и како ћемо да „унапређујемо институције“.
У тексту „Ко контролише правосуђе у Србији“, чланица Форума, Емилија Богдановић, јасно упире прст у паралелни правосудни систем који је под фирмом „европских интеграција“ у ствари уступио суверенитет странцима, који сад цртају наше правосуђе као да је њихова колонија, а не држава.

Форум указује на сложен и све присутнији утицај страних амбасада, међународних организација и дипломатских структура, који се врши преко невладиног сектора у виду бројних пројеката, финансијских грантова, реформских услова и тзв. стручне подршке која се одвија кроз семинаре и обуке.
„Независност правосуђа као круна целовитости државног уређења често бива уздрмана што кроз утицај извршне и законодавне власти што кроз знатно опаснији облик утицаја какав је страни утицај. Правосудни систем РС последњих деценија налази се на раскрсици домаћих реформи и међународних утицаја.“, упозорава Форум.
Као један од кључних канала утицаја, истиче се Поглавље 23 у процесу приступања Европској унији, у оквиру кога је Србија прихватила бројне обавезе које се тичу реформе правосуђа, борбе против корупције и јачања независности тужилаштва. Иако је наводно реч само о препорукама, пракса показује да су те „препоруке“ условљене роковима, финансијским подстицајима за оне који их изводе и најзад политичким оценама које одлучују даљи пут Србије. Што нас доводи до тога да се „препоруке“ реформи спроводе под спољњим притиском, без јавне расправе и уз минимално учешће домаћих стручњака.
„Утицај ЕУ као део приступног процеса ЕУ кроз Поглавље 23 – Правосуђе и основна права – спроводи континуиран притисак на Србију да унапреди независност судства, ефикасност тужилаштва и борбу против корупције. Бројне реформе, укључујући промене Устава, Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштаву спроведене су управо на основу препорука из Брисела посредством Венецијанске комисије. Иако су ове препоруке део усклађивања са европским интеграцијама, поједини правници упозоравају да њихова имплементација често долази под притиском рокова и без дубље јавне расправе, што отвара простор за површна решења и формалну, уместо суштинске реформе,“ стоји у саопштењу.
Још озбиљнији проблем, како се наводи, представља финансијско присуство западних амбасада у пројектима који се односе на правосуђе. Тако се на листи донатора налазе владе САД, Немачке, Шведске, а посебно се истичу УСАИД, НЕД, ОЕБС и Савет Европе. Њихов ангажман се огледа у обукама, консултацијама, дигитализацији и тзв. јачању капацитета, али Форум поставља суштинско питање, ко, на крају, доноси правосудне одлуке, и на основу чијих смерница?
„Када стране амбасаде организују састанке са правосудним функционнерима иза затворених врата, део јавности оправдано поставља питање транспарентности и политичке неутралности правосудних тела. Србија као државни кандидат за чланство у ЕУ, свесна да без реформе правосуђа нема помака ка пуноправном чланству“, истиче Богдановић.
Према ставу Форума, један од најзабрињавајућих облика утицаја јесу неформални и затворени састанци правосудних званичника са страним дипломатама. Такви састанци се не најављују јавно, не бележе се у стенограмима и не подлежу контроли, што отвара простор за директан политички утицај на процесе који морају остати унутрашњи, правни и институционално самостални.
„Међутим, истовремено се мора очувати уставна независност правосуђа и спречити сценарио у којем стране силе, под маском помоћи заправо моделирају домаће институције по сопственим интересима. Независно и одговорно правосуђе не би смело да буде предмет трговине ни са Истоком ни са Западом.“, наглашава Форум.
Упркос томе што Србија као кандидат за чланство у ЕУ, има обавезу да прати захтеве реформи, Форум ипак упозорава да се иза многих од тих захтева не крије искрена тежња за унапређењем институција, већ интерес за формирање послушних структура које ће бити прилагодљиве спољнополитичким циљевима западних држава.
„Када се кроз страни утицај на домаће правосуђе пређу границе препоруке и помоћии закорачи у зону политичког утицаја, држава мора одлучно да брани принципе суверенитета, институционалне аутономије и владавине права. Само тако се може изградити поверење грађана у домаће судове – без бојазни да се правда дели по инстукцијама са стране.“, закључује се у саопштењу.
