Српски климатолог открива: Смак света због глобалног отопљавања није научна прича

Смак света због глобалног отопљавања није научна, већ политичка прича, каже професор др Владан Дуцић, угледни српски климатолог са Географског факултета у Београду.

Од почетка индустријске револуције до данас темперaтура планете се увећала за цео степен. Топе се глечери на планинама и пуцају ледене плоче Северног пола. Од 1980. године до данас свака деценија је све топлија. Ове тврдње су британски медији издвојили из извештаја о глобалном загревању који је, како наводе, сачинило 520 научника из 60 земаља.

Професор Владан Дуцић на то каже да је доказано да наша планета циклично пролази кроз топлије и хладније периоде и да су врућине налик данашњим забележене четрдесетих и педесетих година прошлог века.

„Смак света због глобалног отопљавања није научна, већ политичка прича. Доказано је да наша планета циклично пролази кроз топлије и хладније периоде. Врућине налик данашњим забележене су четрдесетих и педесетих година прошлог века, па човечанство није изумрло. Климатолог Мајкл Ман, који сада шаље паничне поруке, својевремено је радио при Међувладином панелу за климатске промене и тврдио да је температура нагло порасла током последњих 100 година. Каснија истраживања су потпуно оповргла те тврдње и његови подаци се више нису појављивали“, каже професор др Владан Дуцић, преносе „Новости“.

У науци постоје многе пројекције промена климе, али се јавности презентују најчешће оне катастрофичне, у којима се потенцира људски утицај на атмосферу.

„Те информације су тачне, али делимично, па код лаика стварају искривљену слику. Ако посматрате резултате са метеоролошких станица, које имају мерења дужа од 150 година, морате да имате у виду да су оне саграђене у природи, а данас се углавном налазе у градовима који су ‘острва топлоте’ где је температура по неколико степени виша у односу на околину. Метеоролошким станицама нису покривени ни велики делови светског копна, ни океани који чине 70 одсто површине Земље. Зато ти подаци не могу да буду релевантни за доношење закључака за целу планету“, објашњава проф. др Дуцић.

Сателитско праћење метеоролошких података које покрива целу земљину куглу постоји од 1979. и једино даје праву слику.

„Подаци сателитских мерења показују да нема драматичног загревања. Од 1979. температура на планети је порасла за само 0.14 степени, при чему је постојала и пауза од 1998. до 2014. када није било већих промена. Тек касније почиње мањи пораст“, каже проф. др Дуцић.
Он упозорава да се селективно презентовање научних података служи циљевима који немају везе са науком.

„На пример, сателитска мерења показују да се највећи скок температуре догодио у северној поларној области, што је у складу са моделима антропогеног утицаја на атмосферу и стварања ефекта стаклене баште. Истовремено, подаци показују и да у области око Јужног пола температура опада, што није у складу са доминантном причом о глобалном загревању. Из неког разлога о овоме се ћути, а у први план се гурају они који подупиру владајућу причу о стакленој башти. Бојим се да наука почиње да личи на догму, у којој се одбацују истините чињенице које не одговарају нечијим циљевима. Цела прича о климатским променама добила је значајну политичку конотацију, која можда има позадину у квотама дозвољене емисије угљен-диоксида“, констатује проф. др Дуцић.

Истраживања током последњих неколико деценија у великој мери су расветлила слику и показала да се клима мења у циклусима.