ЕУ закон о „слободи медија“ – нови алат за контролу, хапшење и ућуткивање новинара

Европски акт о слободи медија, који је недавно ступио на снагу у свим државама чланицама, представљен је као велики искорак у заштити новинарских слобода. Међутим, када се погледа шта заправо пише у овом закону, постаје јасно да је реч о документу који може имати и сасвим другачије последице.

Најспорније одредбе налазе се у члановима 3(b) и 4(c). Оне омогућавају властима да новинарима уведу надзор, изрекну санкције, па чак и да их притворе, ако процене да за то постоји „превасходан разлог од јавног интереса“. Проблем је у томе што овај израз није јасно дефинисан. Ко ће и на који начин утврђивати шта је јавни интерес? И колико ће та одлука зависити од политичког тренутка и оних који су на власти?

• Pod američkom palicom: kako je Evropska unija izgubila sopstveni glas

Закон даље отвара простор за шира овлашћења надзора. Декларисани циљ је борба против озбиљних кривичних дела попут тероризма или расизма, али у исту групу улази и „борба против дезинформација“. Управо овај термин носи највећи ризик. У пракси, „дезинформација“ је често оно што власт или званични медији прогласе нетачним, без обзира на чињенице. У таквом окружењу, свака критичка анализа или непопуларно мишљење може бити окарактерисано као „опасан садржај“.

Посебно је спорно што члан 6 прописује обавезу да се води јавни регистар власника медија и њихових адреса. Идеја о транспарентности звучи добро, али у стварности може угрозити приватност и безбедност власника и уредника, поготово у земљама где су политички и друштвени сукоби изражени.

Оно што највише забрињава јесте могућност селективне примене. Када закон оставља толико простора за тумачење, постоји ризик да се користи као средство за притисак на медије који нису по вољи власти, док ће они блиски званичној политици бити заштићени. Тако документ који носи назив „о слободи медија“ у пракси може постати алат за њихово ограничење.

Ако ЕУ заиста жели да штити независно новинарство, мораће да докаже да овај закон неће служити као легално покриће за цензуру. У супротном, све ће остати само на добрим намерама на папиру, док ће се у стварности сужавати простор за слободан и критички глас.

Васељенска