Има ли разумних!
И док Црна Гора гори у пламену пожара и над њом се надвио дим, а људи чине све не би ли зауздали ватрену стихију, баш у дану када се жали за изгубљеним животом војника Дејана Божовића настрадалог у покушају да се стане на крај ватри, из сусједне нам Србије, гдје букти нешто друго а ништа мање опасно, добио сам интересантну поруку: „Претужно је то гледати… Држава ми је постала развалина.“
Да, цитирао сам поруку чини ми се једног од нормалних људи у Србији, а тешко је, опет ми се чини тамо данас такав бити јер ће једни или други да те ставе, по њима, на стуб срама и својих противника.
[irp]Не желим бити ничији противник, али помно пратим, као и сви који су на себи својствен начин и разлог везани за Београд. Да, пратимо то са дистанце и рекао бих да је баш тај поглед са дистанце често бистрији од онога из гротла јер како би Његош рекао „Ко на брдо ак и мало стоји види више више но онај под брдом“. Зато сам и пренио ту поруку пријатеља из Србије на својој страници и убрзо добио доста реакција или ти одговора од којих ћу вам пренијети само пар:
„Да је само наша држава постала развалина, па и некако…међутим, читава Европа је постала тешка развалина…“
„Хаос је свуда у свијету па не можемо очекивати да и код нас буде боље. Олош свуда тражи своју шансу. Да држава опстане не треба губити главу и пажљиво бирати мјере којима број очигледно у великој мјери незадовољних пасивизирати а крајње агресивне елиминисати не у циљу задржавања режима већ да се држава не разбије и уништи, јер онда би повратак трајао дуго. Без револуција и револуционарних идиота.“
„Није развалина, спријечиће то власт, и полиција!
„Није само Србија, него и све православне земље…“
„Заиста сам очајна због почетка грађанског рата у Србији…“
„Жито мора бити одвојено од кукоља. Следећи кораци морају бити одлучни – хапшење свих страних агената и њихових помагача, успостављање реда и мира на улицама и темељно преиспитивање рада тужилаштва и судства. Ко није спреман да штити државу као официр Бркушанин, ко нема снаге да стане пред народ као гарант безбедности, тај мора сам да се повуче…“
Дакле, ово је само мањи дио реакција које сам добио на објаву поруке које сам јутрос примио, а оно што бих ја могао прокоментарисати на све виђено било би једноставно док су биле шетње могло се гледати и толерисати, па и они мањи „сукоби“ са органима реда, али ови синоћњи беспризорни напади на полицију и посебно на војску, припаднике Кобри, и њихово повређивање, требало би свима да буде довољна опомена да ставе прст на чело и запитају се има ли разумних, док не буде касно.
[irp]Па и ти полицајци и војници, који су се суздржавали да насрну на студенте су нечија дјеца на које су ето насрнули они који рекао бих нису ни студенти, а још мање дјеца.
Перица Ђаковић/083 портал
