Правду коче спорни докази, опструкције али и незнање

Два су питања у вези са српским правосуђем актуелна већ годинама: зашто судски поступци дуго трају и да ли се казна која се изрекне после неколико година или деценија суђења, може сматрати задовољењем правде. Да ли је у случајевима попут поступка против групе „Паук”, оптужене за шпијунажу и убиство двојице Албанаца, окривљених доктора у случају малене Ање Граховац или некадашњег начелника Генералштаба Момчила Перишића, заиста, потребно дуже од деценију да се утврди истина?

Саговорници „Политике” сматрају да у правосуђу има много нерешених проблема, али и да су разлози дугих поступака некада објективне природе.

Александар Трешњев, судија Кривичног одељења Вишег суда у Београду каже да је најчешћи узрок који утиче на дужину трајања – сложеност процеса.

–Неки процеси су сложени због великог броја окривљених, а неки због тежине чињеничних и правних питања која морају да се реше у току суђења. Сложеност предмета је често једини узрок дужег трајања поступка и поред тога што лаици често не мисле да је тако. У кривично процесном праву постоји максима да се окривљени мора ослободити уколико нема довољно доказа. Међутим, у пракси нису ретке ситуације у којима постоје докази који указују на то да је окривљени учинилац кривичног дела, али нису довољни да суд изведе закључак да је то тако – каже Трешњев.

Додаје да се јавности, такође, морају појаснити и одређене фазе поступка. Пресуда се доноси на основу извесности да је окривљени учинио кривично дело. Наводи и да на дужину процеса утичу и различите опструкције које некада могу да буду оправдане: болест окривљеног или пут у иностранство сведока. У неким случајевима може да буде то што се окривљени налази у бекству, али и чињеница да они, али и сведоци не пријављују адресе становања или промене боравишта. Неодазивање сведока такође је један од честих разлога за одуговлачење.

– Не тако чест, али најгори разлог за одлагање суђења је недовољна припремљеност процесних субјеката за суђење. Нису непознате ситуације да поједини учесници у поступку дођу на суђење, а да претходно не прочитају предмет и не знају о чему је реч – наводи судија.

Адвокат Предраг Васовић сматра да је разлог дугих судских поступака недостатак добре праксе и традиције.

– Први услов да процеси буду ефикаснији, да се суди у разумном року јесте да имате појединце који су слободни, компетентни, имуни на било какве утицаје и одлучни да примењују закон. Тешко је очекивати да ће се било шта променити ако не дође до суштинских промена, како у односу извршне власти према правосуђу, тако и у погледу начина на који се обавља селекција приликом избора судија и тужилаца – сматра Васовић.

Наравно, наводи он, некада су околности случаја такве да кривични поступак није могуће брзо окончати, али је ретко кад предмет у толикој мери сложен да је нужно да траје дуже од деценије.

– Чињеница је да систем не функционише ваљано. У супротном, не би било могуће да кривични процес траје деценијама. Један од разлога за дуготрајно трајање поступка је чињеница да када је евидентно да не постоје докази о кривици оптужених, суд не примењује стриктно закон. Када би суд примењивао правило о терету доказивања, када не би доказивао кривицу окривљеног уместо тужиоца, када фактички не би спроводио допуну истраге на главном претресу, када не би изводио доказе по службеној дужности, а на терет окривљеног, поступци би знатно краће трајали – објашњава Васовић.

Заступа, каже, окривљеног против којег је процес покренут 2006. године, који је био у притвору, а до данас оптужница није потврђена. Такође, бранио је клијента против којег је поступак вођен осам година пре него што је обустављен.

-Обојица су све време трпели озбиљне последице – губитак посла, немогућност заснивања новог, о повреди части и угледа и нарушеном здрављу и да не говорим. О таквим случајевима се мање води рачуна јер је пажња јавности по правилу усмерена ка оштећенима. То је разумљиво, међутим, требало би указати и на овакве примере, којих није мало – закључује адвокат Васовић.

Агонија за жртве али и за кривце

Упитан да ли се дугим процесима обесмишљава задовољење правде, судија Трешњев наводи да чекање правде годинама постаје агонија и за жртве и за кривце. Међутим, наглашава, треба имати у виду да и брзо спроведени поступци могу бити елементарно неправедни.

– Сви се сећамо преких судова и доношења одлука „преко ноћи”. Такви процеси су производили велике неправде и то не само у том времену, већ и за наредне генерације. Циљ кривичног поступка је прикупљање релевантних доказа на основу којих се може донети ваљан закључак да је неко крив и коју санкцију му треба одмерити. Тако да у погледу дужине трајања мора да постоји баланс између законито и правично спроведеног процеса и кривичног поступка који се не отеже унедоглед – каже судија Трешњев.

Мирослава Дерикоњић / Политика