Правду коче спорни докази, опструкције али и незнање

(фото: Пиксибај)

Два су питања у вези са српским правосуђем актуелна већ годинама: зашто судски поступци дуго трају и да ли се казна која се изрекне после неколико година или деценија суђења, може сматрати задовољењем правде. Да ли је у случајевима попут поступка против групе „Паук”, оптужене за шпијунажу и убиство двојице Албанаца, окривљених доктора у случају малене Ање Граховац или некадашњег начелника Генералштаба Момчила Перишића, заиста, потребно дуже од деценију да се утврди истина?

Саговорници „Политике” сматрају да у правосуђу има много нерешених проблема, али и да су разлози дугих поступака некада објективне природе.

Александар Трешњев, судија Кривичног одељења Вишег суда у Београду каже да је најчешћи узрок који утиче на дужину трајања – сложеност процеса.




–Неки процеси су сложени због великог броја окривљених, а неки због тежине чињеничних и правних питања која морају да се реше у току суђења. Сложеност предмета је често једини узрок дужег трајања поступка и поред тога што лаици често не мисле да је тако. У кривично процесном праву постоји максима да се окривљени мора ослободити уколико нема довољно доказа. Међутим, у пракси нису ретке ситуације у којима постоје докази који указују на то да је окривљени учинилац кривичног дела, али нису довољни да суд изведе закључак да је то тако – каже Трешњев.

Додаје да се јавности, такође, морају појаснити и одређене фазе поступка. Пресуда се доноси на основу извесности да је окривљени учинио кривично дело. Наводи и да на дужину процеса утичу и различите опструкције које некада могу да буду оправдане: болест окривљеног или пут у иностранство сведока. У неким случајевима може да буде то што се окривљени налази у бекству, али и чињеница да они, али и сведоци не пријављују адресе становања или промене боравишта. Неодазивање сведока такође је један од честих разлога за одуговлачење.

– Не тако чест, али најгори разлог за одлагање суђења је недовољна припремљеност процесних субјеката за суђење. Нису непознате ситуације да поједини учесници у поступку дођу на суђење, а да претходно не прочитају предмет и не знају о чему је реч – наводи судија.




Адвокат Предраг Васовић сматра да је разлог дугих судских поступака недостатак добре праксе и традиције.

– Први услов да процеси буду ефикаснији, да се суди у разумном року јесте да имате појединце који су слободни, компетентни, имуни на било какве утицаје и одлучни да примењују закон. Тешко је очекивати да ће се било шта променити ако не дође до суштинских промена, како у односу извршне власти према правосуђу, тако и у погледу начина на који се обавља селекција приликом избора судија и тужилаца – сматра Васовић.

Наравно, наводи он, некада су околности случаја такве да кривични поступак није могуће брзо окончати, али је ретко кад предмет у толикој мери сложен да је нужно да траје дуже од деценије.

– Чињеница је да систем не функционише ваљано. У супротном, не би било могуће да кривични процес траје деценијама. Један од разлога за дуготрајно трајање поступка је чињеница да када је евидентно да не постоје докази о кривици оптужених, суд не примењује стриктно закон. Када би суд примењивао правило о терету доказивања, када не би доказивао кривицу окривљеног уместо тужиоца, када фактички не би спроводио допуну истраге на главном претресу, када не би изводио доказе по службеној дужности, а на терет окривљеног, поступци би знатно краће трајали – објашњава Васовић.




Заступа, каже, окривљеног против којег је процес покренут 2006. године, који је био у притвору, а до данас оптужница није потврђена. Такође, бранио је клијента против којег је поступак вођен осам година пре него што је обустављен.

-Обојица су све време трпели озбиљне последице – губитак посла, немогућност заснивања новог, о повреди части и угледа и нарушеном здрављу и да не говорим. О таквим случајевима се мање води рачуна јер је пажња јавности по правилу усмерена ка оштећенима. То је разумљиво, међутим, требало би указати и на овакве примере, којих није мало – закључује адвокат Васовић.

Агонија за жртве али и за кривце

Упитан да ли се дугим процесима обесмишљава задовољење правде, судија Трешњев наводи да чекање правде годинама постаје агонија и за жртве и за кривце. Међутим, наглашава, треба имати у виду да и брзо спроведени поступци могу бити елементарно неправедни.

– Сви се сећамо преких судова и доношења одлука „преко ноћи”. Такви процеси су производили велике неправде и то не само у том времену, већ и за наредне генерације. Циљ кривичног поступка је прикупљање релевантних доказа на основу којих се може донети ваљан закључак да је неко крив и коју санкцију му треба одмерити. Тако да у погледу дужине трајања мора да постоји баланс између законито и правично спроведеног процеса и кривичног поступка који се не отеже унедоглед – каже судија Трешњев.



Мирослава Дерикоњић / Политика

1 Коментар

  1. „најчешћи узрок који утиче на дужину трајања – сложеност процеса“
    Ха, ха, ха …Не него намерно деценијско развалчењееееееее процеса звано БАЦАЊЕ ПРЕДМЕТА У БУНАРРРРРРРРррррррр ррр р р …
    Зашто? Па зато јер је Србија од 45 па по данас окупирана криминалцима који контролишу суд преко судија и тужилаца до најситнијих јаја. Нема интереса да се у Србији под окупацијом спроведе ИСТИНА и ПРАВДА јер би у том случају све криминалне радње, пљачке, насиље и акцијаши на којима почива криминална и насилна власт против Срба изашли на видело. Пљачке и криминал од 45-2020.
    Пљачке приватне, друштвене и државне имовине, робне резерве, јавне набавке … насиље које је при том чињено, политичко насиље према Србима од стране шиптара на Космету ( набијање Мартиновића на флашу, колац и остали масовни безумни и зликовачки злочини )
    „транспарентне приватизације“, разне мафије, организовано отимање новорођенчади,
    криминалне радње политичара, „тајкуна“ њихове родбине, кумова …
    насиље комуниста у Србији над Србима …
    Највећи криминал је деценијама у самом врху државе од локала до глобала и заштићени су сви криминалци боље него злато у државном терезору ако га уопште има јер су и њега вероватно опљачкали као и злато из борских рудника и све фирме, а опљачкано извезли окупатору за свој % интерес.
    Судије суде онако како државна банда наређује а за узврат као и лекари до миле воље могу узимати мито од грађана.
    Дакле овај говнар као не зна да судије суде по диктату државне банде а за утеху њихови супружници ( судијски ) и пунолетни чланови породица су запослени на паразитска радна места у државним и јавним управама само за њих измишљеним ) да паразитирају на терет грађана које њихови супружници ( судије ) варају.
    Значи све у свему овај паразит СЕРЕЕЕЕЕЕ, над народом који га је у скромности одхранио и „школовао“ се врши геноцидно насиље са елементима сурове голе пљачке од 45 до ДАНАС, а он то „не види“ ( са нагласком на ДАНАС ) и још се правда како су неки кокошарски судски спорови „сложени“ Србија опљачкана, задужена, опљачкано и задужено изнето у материну на којекаква острва код „кучукалије и мулајусуфа“ а он то не види и не процесуира јер „пофалило“ као доказа!? Па шта ће Србији суд и правници, када Србе тамани и пљачка ко како хоће и колико хоће а судије, тужиоци са $ повезом преко очију то НЕ ВИДЕ и само као НЕМА ДОКАЗА никада и никада, наравно само када је српски интерес за правдом у питању.
    Да не спомињемо нерешене злочине над стотинама хиљада Срба у Србији од 45 до данас са политичком позадином који се не само не решавају него и прикривају као да нису никада ни почињени.
    Само да се посетимо неких у скорије време: убиство Кларе Мандић 2001 у БГу која је по томе и запаљена, убиство председнице Кола Српских Сестара Љиљне М. С. 2014 у центру БГ са смрсканом главом, оба случаја ( као убијене из користољубља, „имале новца“ … ) починиоци нису пронађени, а вероватно ни тражени.
    То се сигурно не може десити „женама у црном“ и женама челницама невладиних организација јер оне „немају новца“ и њих народ воли, јел да!?
    Свачија је Србија само Србинова није а судије такође.
    Решење проблема.
    Србија увози све па и лук и пасуљ из света … на терет буџета који зеленашким зајмовима пуни, па што да не увеземо и судије да суде нашим судијама, политичарима и „тајкунима“ који су постали криминалне „газде“ свега и то без пребијеног динара у џепу, без школе, без животног и радног искуства … ни то тужиоцима и судијама није сумњиво.
    Да ово што је написано није обично срање, је ДОКАЗ да из Србије бежи све живо што ноге и главу има, становништвом владају закони беле куге, док је за време турске окупације становништво удуплано јер је турском цару био већи приход који је рачунат збирно 10% по глави поданика, више глава већи приход.
    Данашњем окупатору главе и приход не требају, новац задужују платиће опљачканим од народа ресурсима, рудницима, земљом, водом … а незгодне сведоке народ треба уклонити, вакцинама, зрачењима, болестима свакојаким виђеним и невиђеним ( због нарушеног имунитета )

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.